Ptičiji grip je i ove godine zahvatio čitavu Evropu, a ako je suditi po broju zaraženih ptica, ovo je definitivno najteža sezona do sada. U Francuskoj je za samo 24 sata zaražena 21 farma, u Holandiji se preko 170 hiljada pilića nalazi na odstrelu, a od nedavno je povećan broj zaraženih ptica i u susednoj Bugarskoj. U Evropi su se u poslednjih nekoliko nedelja proširili teži oblici ptičjeg gripa, koji može biti fatalan za živinu.
Ptičiji grip je akutna bolest domaćih i divljih ptica, veoma retko sisara, a pod određenim uslovima može da oboli i čovek. Bolest najčešće nastaje kao posledica direktnog kontakta sa obolelim pticama, ali i indirektnim putem jer inficirane ptice izlučuju veliku količinu virusa putem sekreta i ekskreta i tako zagađuju zemljište, prašinu, hranu i vodu. U sredinama gde postoji veliki broj zaraženih ptica, virusi ptičijeg gripa se brzo prenose sa farme na farmu kretanjem živih ptica, ljudi, kontaminiranim vozilima, opremom, hranom. Virusi ptičijeg gripa imaju iznenađujuću sposobnost da u spoljašnjoj sredini očuvaju zaraznost, posebno u površinskim vodama . Virusi suspendovani u vodi su zaraznost sačuvali više od 100 dana na temperaturi od 17 °C. Na temperature od -50°C je moguće virus čuvati beskonačno.
U Francuskoj se širi ptičiji grip i u toj zemlji je zaražena 151 farma živine, a najviše je zahvaćen jugozapadni deo zemlje. Za samo 24 sata zaražena je 21 farma. Francuska ima oko 20.000 farmi živine koja se uzgaja za meso, jaja ili za proizvodnju paštete od pačije ili guščije džigerice, koji je specijalitet u zemlji. Ptičiji grip je ove zime prvi put identifikovan 26. novembra na severu Francuske, i od tada je zahvatio druge farme na severu i stigao do jugozapada, gde je sada koncentrisana većina slučajeva zaraze. Ova sezona je najteža do sada kada je reč o brzini širenja ptičijeg gripa i broju obolelih ptica. Postoji mnogo teorija zbog čega je to tako, ali još nema konkretnih dokaza. Može da ima veze sa imunitetom kod divljih ptica, ili sa načinom na koji se mešaju sa drugim pticama. Postoji mogućnost da na širenje utiču klimatske promene, kao i putanje kojom lete ptice. Ovo je sve samo ne „tipična“ sezona ptičijeg gripa, jer je svako godišnje doba drugačije i svaki slučaj je drugačiji, ali generalno, tokom poslednjih 15-ak godina, ono što naučnici primećuju kod ptičijeg gripa posebno na severu Evrope, je da se javljaju infekcije koje se iznova vraćaju kod divljih ptica selica. To se zatim pretvara u infekciju koja napada domaću živini – bilo da je u pitanju živina u dvorištu, ili na komercijalnim farmama. Holandske vlasti su otkrile da je na jednoj živinarskoj farmi izbio visoko zarazni soj ptičjeg gripa, zbog čega će biti uništeno oko 170.000 pilića kako bi se sprečilo širenje zaraze. Obližnje farme u provinciji Severna Holandija biće zatvorene dok se sprovode testiranja na virus H5N1 i dok se ne utvrdi da li se zaraza proširila. Izraelski mediji su izvestili da je ubijeno više od pola miliona koka nosilja u Margaliotu, farmi na severu zemlje, u nastojanju da se obuzda epidemija i smanji rizik za ljude. Ovde se proizvodi više od sedam odsto od ukupne količine jaja koja se potroši u Izraelu. Početkom januara Bugarske veterinarske uništile su preko 39.000 pilića u selu Krivo Polje, na jugu zemlje, nakon što je potvrđena epidemija ptičjeg gripa na dve tamošnje industrijske farme. Ovo je druga epidemija u selu Krivo Polje od aprila, kada je ubijeno više od 40.000 kokošaka.
H5N1, javlja se kod ptica kao što su kokoške i ćurke i može izazvati niz simptoma – respiratornih ili neuroloških. Kod ptica se može javiti uvrnuti vrat. Mogu imati imate bele kreste ili se javiti neka vrsta curenja očiju i tako dalje, a možda i dijareja, a zatim nastupa brza smrt. Smrtnost se brzo povećava, generalno, kada držite veliki broj ptica zajedno.
