Ovas se uglavnom upotrebljava za ishranu stoke, naročito konja, dok se za proizvodnju hleba danas ne koristi. U zrnu ovsa nalazi se manje ugljenih hidrata, dva do tri puta više masti, a proteina približno jednako u odnosu na druga prava žita. Zbog kvaliteta proteina, od ovsenog zrna se u prehrambenoj industriji pravi niz proizvoda velike hranljive vrednosti, kao što su ovsene pahuljice, griz i ovseno brašno.
Ovas (Avena sativa) je biljka iz porodice trava (Poaceae). Klasići ovsa sadrže 2 do 6 cvetića. Nalaze se na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Ovas se razlikuje od drugih žitarica po zrnima koja su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom.
Jari ovas je ranije korišćen za proizvodnju hleba, ali s porastom standarda koristi se za proizvodnju prehrambenih proizvoda (zobene pahuljice, brašno, griz, ljuspice itd.). Kvalitet zrna i skromni zahtevi u gajenju daju mu posebnu važnost. U odnosu na druge žitarice zrno ovsa sadrži i do tri puta više masti, a belančevine se znatno lakše vare. Sadrži jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamine.
U ishrani stoke koristi se slama kao krma jer je znatno kvalitetnija od slame ostalih žitarica. Za ishranu stoke koristi se i u zelenom stanju i u smesi s leguminozama.
Jari ovas seje se u prvoj polovini marta u nešto vlažnije zemljište, do 3 cm dubine. Setva se obavlja žitnim sejalicama na razmak redova 8-12 cm. Seje se na sklop od 500-550 klijavih semena/m2, što odgovara 120-160 kg/ha semena
Pred samu setvu treba izvršiti dopunsku pripremu zemljišta (tanjirača, drljača, setvospremač, rotodrljača) i stvoriti usitnjeni površinski setveni sloj mrvičaste strukture do dubine setve. Vrlo dobro razvijen korenov sistem ima veliku sposobnost usvajanja hraniva, stoga dobre rezultate daje i na siromašnim zemljištima kao i kiselim zemljištima s nižim sadržajem pH 4-5. Setva jarog ovsa na siromašnijim zemljištima donosi 4 tone po hektaru.
Za prosečno plodna zemljišta uz ostvarenje prinosa od 4 t/ha može se preporučiti đubrenje do 100 kg/ha azota, 90-100 kg/ha fosfora i 90-100 kg/ha kalijuma. U osnovnoj obradi zemljišta trebalo bi zaorati fosforna i kalijumova đubriva izbalansiranih sadržaja ta dva hraniva. Jedna prihrana isključivo azotnim đubrivima (KAN) potrebna je u vreme bokorenja.
Žetvu bi trebalo početi kada vršni deo metlice dostigne punu zrelost, svakako pre početka osipanja zrna iz vršnih klasića. Prosečni prinosi ovsa iznose 3 – 4 t / ha, a mogu biti i znatno veći.
Ovas je bogat mastima i koristi se u industrijskoj preradi – za “zdrave” pahuljice. Prodavnice rado ga imaju na policama jer mlađi potrošači paze šta koriste u svojoj ishrani.
