Na području Srbije u toku je proizvodnja rasada paradajza, krastavaca, paprike, kupusnjača i drugog povrća. U ovom trenutku veoma je važno sprovođenje svih raspoloživih preventivnih mera sa ciljem kontrole štetnih organizama u proizvodnji rasada, upozoravaju iz Prognozno-izveštajne službe (PIS).
U proteklim sezonama, na biljkama povrća vrlo često su registrovani simptomi viroza, kako na otvorenom polju tako i u zatrvorenom prostoru. U našim proizvodnim uslovima, godinama unazad detektuje se prisustvo sledećih virusa u povrtarskoj proizvodnji: virusa mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus – CMV), virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus – TSWV), virusa crtičastog mozaika krompira (Potato Y virus – PYV). Prisustvo navedenih virusa značajno je uticalo na smanjenje kvaliteta plodova i smanjenje prinosa u prethodnim sezonama.
Kontrola viroznih oboljenja je dosta složena i kako bi bila uspešna zahteva primenu svih raspoloživih mera kontrole kao što su: suzbijanje korova u i oko plastenika u kome se proizvodi rasad jer su korovi rezervoari virusa; postavljanje insekatskih mreža na ulazne otvore plastenika u cilju sprečavanja ulaska vaši i tripsa kao prenosioca virusa; pregled biljaka na prisustvo simptoma viroza i njihovo uklanjanje; redovan monitoring biljaka na prisustvo vaši i tripsa (vizuelni pregledi) i postavljanje žutih lepljivih traka (za pravovremeno utvrđivanje prisustva vaši i tripsa kao vektora virusa); po potvrdi prisustva insekata vektora sprovođenje hemijskih mera zaštite registrovanim insekticidima.
U cilju zaštite rasada od prouzrokovača poleganja rasada (Phytium spp.), kao najznačajnije fitopatogene gljive u proizvodnji rasada, preporučuje se sledeće: obezbeđivanje optimalnog osvetljenja, temperature, relativne vlažnosti vazduha i adekvatno provetravanje, usled temperaturnih razlika između toplijih dana i prohladnih noći, kako ne bi došlo do kondenzacije na krovnoj konstrukciji i uslova za pojavu bolesti; ukoliko dođe do poleganja rasada treba odstraniti obolele biljke i uništiti ih van mesta proizvodnje; neposredno posle setve i pre pikiranja treba zaliti rasad fungicidima na bazi a.m. propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum u količini 3-6 ml + 2 l vode/m2; pre rasađivanja na stalno mesto, rasad treba postepeno privikavati na nove uslove (kaljenje rasada). Ova mera se sastoji u sve jačem provetravanju i snižavanju temperature, uz tretiranje rasada 0,5% rastvorom kalijum sulfata. Sa kaljenjem treba početi dve nedelje pre rasađivanja.
