Komentarišući visinu javnog duga Srbije koji je na kraju decembra 2021.g. dostigao 56,9 posto bruto domaćeg proizvoda, ekonomista Branko Dragaš je naglasio da Srbija mora da prestane sa zaduživanjem.
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva je upozorila da bi podizanje referentne kamate u SAD moglo da ima znatne posledice po zemlje sa višim nivoom duga denominovanog u dolarima. Među njima nije Srbija, jer je naš udeo javnog duga u američkoj valuti smanjen sa više od 30 odsto na svega 10 procenata. Georgijeva je podsetila da su dve trećine zemalja sa niskim prihodima koje imaju visok nivo duga u dolarima već sada ili u „dužničkom problemu“ ili u opasnosti da upadnu u takvu situaciju. Kakva je situacija kada je u pitanju Srbija pitali smo ekonomistu Branka Dragaša.
Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije, na kraju decembra 2021.g. iznosio je 30,13 milijardi evra, što je činilo 56,9 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.
Srbija je u 2021. godini imala deficit državnog budžeta u iznosu 2,43 milijarde evra, što predstavlja 4,6 posto BDP-a, a Ministarstvo finansija je objavilo da je to bolje od plana predviđenog oktobarskim rebalansom budžeta za 150 miliona evra (0,3 posto BDP-a). Ostvareni su prihodi u iznosu od 12,46 milijardi evra, a rashodi su izvršeni u iznosu od 14,89 milijardi evra.
Komentarišući visinu javnog duga Srbije, ekonomista Branko Dragaš je rekao da Srbija nastavlja sa pogrešnom politikom zaduživanja po visokim kamatnim stopama, a da bi se to prekinulo mora da se sruši totalitarni politički režim.
