Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki, grupa zrnastih mahunarki. Danas se uzgaja u skoro čitavom svetu, a najbolje uspeva u krajevima sa prohladnom i vlažnom klimom.
Zadnji je čas za setvu graška u februaru. Ako sačekate još koji dan, možete rizikovati smanjene prinose. Za potrebe klijanja graška potrebno je 100-150% vode od težine semena. Grašak je veoma ekonomična biljka, daje uglavnom visoke prinose, a vrlo je laka za konzervisanje, što još dodatno utiče na njenu isplativost. Svež grašak sadrži nešto više kalorija u odnosu na konzervirani, 100 g jestivog dela svežeg graška ima 84 kalorije, dok konzervisani 56 kalorija. Najveći procenat zrna graška svakako čini voda, nakon toga slede ugljeni hidrati, proteini i nešto malo masti. Grašak sadrži dosta lekovitih materija zbog čega povoljno deluje na organizam kada se radi o aknama, anemiji, bolesti srca, krvnih sudova i zuba. Pomaže kod ekcema, bronhitisa, sprečavanja nastanka dijabetesa i raznih infekcija. Grašak je veoma korisna namirnica sa visokom biološkom, ali i energetskom vrednošću.
Od setve do berbe obično prođe 60 dana. Grašak se mora pobrati na vreme, kada su mahune pune, sjajno zelene, jer su tada zrna mlada i sočna, mirisna kada se skuvaju. Ako se za nekoliko dana propusti berba mahune, one postaju svetlije, hrapave, a plodovi više nisu onako slatki. Tada ih je dobro ostaviti da potpuno sazru – potpuno poblede i osuše se i taj grašak se koristi za seme iduće godine. Konzumni grašak bere se u tehnološkoj zrelosti kada se sadržaj šećera kreće oko 5%, a skroba oko 7%. Sama faza dozrevanja graška ne traje dugo i za dve nedelje imamo glavnu berbu. Početno nekoliko dana se bere nedozrele mahune, a onda nakon toga većina dozre, a kasnije procveta tek pokoji. Najčešće primenjena metoda određivanja momenta berbe je mehanička, određivanje otpora gnječenja zrna, pomoću uređaja koji se zove tenderometar. Berbe se mora obavljati u što kraćem roku. Dovoljno je da berba kasni 2-3 sata, kada su velike vrućine, pa da se smanji kvalitet zrna. Zrno graška mora biti prerađeno za 2-3 sata, što je uslovljeno velikim sadržajem vlage i visokim sadržajem proteina. U vreme berbe su visoke temperature, što dodatno pospešuje neželjene promene, među kojima su najznačajnije transformacija šećera u skrob, čime raste tvrdoća zrna. Ubrani grašak namenjen prodaji takođe mora biti u što kraćem roku dopremljen na prodajno mesto zbog nastavljanja zriobe. Najlakše se čisti idealno zreli grašak, ako je previše zreo i zrna su jako natiskana unutar mahune, onda se i ne otvara cela mahuna na sredini nego se zbog veličine graška kida. Preporučuje se da se grašak kosi a ne čupa, zbog kvržica na korenu koje obogaćuju zemlju azotom, što opet zavisi od kulture koju sejemo kao naknadnu.
