Prema rečima prof. dr Valentine Arsić Arsenijević, nedijagnostikovane i nelečene invazivne forme gljivičnih infekcija često su razlog smrtnog ishoda, posebno kod hemato-onkoloških pacijenata sa transplantacijom tkiva i organa, tako da u Srbiji na godišnjem nivou, oko 500 osoba umre zbog posledica gljivičnih infekcija.
Prof. dr Valentina Arsić Arsenijević, iz udruženja građana „Lekari i roditelji za nauku i etiku“ vođa je projekta za čiju realizaciju je preko Fonda za nauku obezbeđeno 440.000 evra, a koji će se baviti gljivičnim infekcijama kod ljudi. Ovaj projekat, kao i ostale projekte u okviru Programa IDEJE, ocenjivala su tri inostrana recenzenta u prvom stepenu evaluacije, i pet inostranih stručnjaka u drugom stepenu evaluacije i doneli konačnu ocenu da je projekat odličnog kvaliteta u pogledu naučne izvrsnosti, uticaja i mogućnosti realizacije. Doktorku Valentinu Arsić Arsenijević zamolili smo da objasni o kakvom je projektu reč.
Broj mikroorganizmima na telu zdravih ljudi je uravnotežen i skladan a pored bakterija, najzastupljeniji mikroorganizmi su gljive koje žive na koži i sluzokoži čoveka u malom broju. Kada imunski sistem ne uspeva da kontrološe broj gljiva, one se umnožavaju i proširuju na duboke organe i tkiva tako da mikroorganizmi koji su normalno prisutni kod ljudi, pod određenim uslovima mogu da izazovu i bolest.
Prema rečima prof. dr Valentine Arsić Arsenijević, nedijagnostikovane i nelečene invazivne forme gljivičnih infekcija često su razlog smrtnog ishoda, posebno kod hemato-onkoloških pacijenata sa transplantacijom tkiva i organa, tako da u Srbiji na godišnjem nivou, oko 500 osoba umre zbog posledica gljivičnih infekcija.
Kao rezultat projekta u istraživanjima i trendovima lečenja gljivičnih infekcija , profesorka dr Valentina Arsić-Arsenijević je istakla inovativni pristup u dijagnostici i terapiji gljivičnih infekcija, kroz razvoj domaćih testova kojima pacijent sam sebi može da uzme uzorak koji je validan i relevantan za dalju obradu u laboratoriji.
