Posle padavina nastaju povoljni uslovi za bolest čađava krastavost jabuke i kruške. Proizvođačima se preporučuje primena nekog od preparata na bazi bakra, a sprovođenje tretmana se preporučuje pre padavina, u najtoplijem delu dana.
Posle padavina nastaju povoljni uslovi za bolest čađava krastavost jabuke i kruške. Ovaj patogen se razvija na listu, cvetu i plodu. Održava se u opalom lišću i početkom vegetacije askospore se sa prvim kišama oslobađaju i raznose putem vetra. Pri temperaturi od 20 – 25 C dovoljno je da list bude vlažan 9 sati da bi došlo do primarne infekcije, a ovaj patogen se kasnije širi sa zaraženih na zdrave biljne organe tokom vegetacije putem drugog tipa spora (konidije). Simptomi se mogu javiti i na najmlađim listovima, usled čega se oni suše i propadaju, a isto se dešava i sa cvetovima ukoliko dodje do infekcije. Ovo oboljenje se karakteriše svetlo smeđim i maslinasto mrkim pegama na listu. Zaraza ploda može da nastupi od zametanja do berbe. Infekcija mladih plodova je naročito štetna, pošto se oni deformišu i javljaju se karakteristične kraste po njima.
Čađava krastavost je ekonomski značajno oboljenje kruške. U jačem intenzitetu se javlja u područjima sa obilnim padavinama tokom leta. Simptomi su prisutni na svim zeljastim organima. Na listovima, pege su mrke i okrugle i obrazuju se i sa lica i sa naličja. Rane infekcije obično prouzrokuju opadanje lišća. Na mladim plodovima pege se prvo pojavljuju u predelu čašice a kasnije zahvataju i ostale delove ploda. Plodovi zaraženi po zametanju opadaju a kasnija zaraza prouzrokuje deformacije ploda. Tkivo obično puca u okviru pega i tu se naseljavaju sekundarni paraziti. Na mladarima se formiraju prištići koji pucaju i formiraju se rak rane ali parazit ne prodire duboko u tkivo. Parazit se tokom zime održava u prezimelom lišću i u rak ranama. Askospore sazrevaju u rano proleće. Najveći broj askospora sazreva u vreme cvetanja, mada period izbacivanja traje znatno duže, 6-8 nedelja. Prema ovom parazitu uglavnom su osetljive skoro sve komercijalne sorte krušaka. Uglavnom se koriste fungicidi koji se koriste i za zaštitu jabuke, vodeći računa da su neki od njih fitotoksični za pojedine sorte krušaka. Preventivnu zaštitu treba početi od faze zelenog vrha pupoljka i ponavljati u intervalu 7-10 dana. Ukoliko se infekcija već ostvarila koristiti preparate sa kurativnim dejstvom najkasnije 4 dana posle ostvarivanja infekcije.
Vremenski uslovi sa padavinama mogu dovesti do ostvarenja infekcije od strane gljive prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina). U cilju zaštite krušaka od navedenog patogena, kao i smanjenja infekcionog potencijala prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), proizvođačima se preporučuje primena nekog od preparata na bazi bakra. Sprovođenje tretmana se preporučuje pre najavljenih padavina, u najtoplijem delu dana.
