Ako ste počeli da razmišljate o uzgoju borovnice najvažniji je pravi izbor i priprema zemljišta jer je borovnica po ovom pitanju veoma zahtevna.
Za uspešno gajenje borovnice najprikladnija su duboka, plodna (sa oko 7-10% humusa), rastresita, dobro propustljiva, kisela zemljišta (pH od 4,3 do 5,5), na blagim padinama (3-7% nagiba), na severnim i severozapadnim položajima na nižim i južnim, na višim terenima. Treba izbegavati terene na kojima se duže zadržava voda, zatvorene doline, položaje koji su na udaru hladnih, suvih i jakih vetrova i strme terene. Koren borovnice je veoma male usisne moći i veoma je osetljiv pa je potrebno da nivo podzemne vode bude najmanje na 50 cm od površine zemljišta.
Takođe je neophodno da bude stalno umereno vlažno. Indikator za nedostatak vlage u zemljištu je pojava crvenila lišća. Preterana vlažnost zemljišta je takođe veliki problem u gajenju borovnice. Borovnicu ugrožava podzemna voda od 35 cm ispod površine zemljišta jer prouzrokuje izmrzavanje korena u zimskom periodu. Zbog činjenice da će zasad borovnice na istom mestu ostati 15 i više godina, kao i toga da svaka greška pri planiranju i zasnivanju zasada može imati velike posledice,veoma je bitno pre sadnje uraditi hemijske i mehaničke analize zemljišta. Najčešća greška koju čini većina proizvođača je zasaditi pa pripremiti zemljište čime se mnogo otežava kasniji rad i povećavaju troškovi proizvodnje. Sa pripremom zemljišta treba početi najmanje godinu dana pre sadnje. Kiselost zemljišta se mora redovno kontrolisati. Svako odstupanje pH vrednosti veoma brzo se uočava vizuelno na biljci. Reakcija zemljišta se može povećati ili smanjivati dodavanjem fiziološki alkalnih ili kiselih đubriva. Povoljan supstrat za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine ili iglica četinara, čime se povoljno utiče i na bilans vode u zemljištu. Zakišeljavanje se postiže đubrenjem fiziološki kiselim đubrivima. U ovu svrhu u toku zimskog perioda u zemljište se najčešće unosi sulfat gvožđa, a u toku vegetacije, za prihranjivanje, amonijum sulfat ili povećana količina azotnog đubriva-UREA, koja unešena u nekoliko navrata veoma brzo dovodi do povećanja kiselosti.
Kalcifikacija se vrši na ekstremno kiselim zemljištima. Za ovu meru se najčešće koriste mleveni krečnjak na lakšim, a živi (negašeni) kreč na težim zemljištima. Planirane količine materijala za kalcifikaciju unose se u zemljište u dva do tri navrata, pre dubokog oranja 2/3 predviđene količine, a 1/3 neposredno pred plitko oranje. Neophodno je da se pri unošenju materijala za kalcifikaciju unose i odgovarajuće količine organskih đubriva (stajnjak, zelenišno đubrivo). Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Najbolje rezultate daje kombinovanje agrotehničkih mera sa upotrebom herbicida. Dobre rezultate daje i smena useva sa primenom herbicida. U slučaju veće pojave glodara kao i drugih štetočina zemljišta, potrebno ih je uništiti ili oterati postavljanjem otrovnih mamaka. Neposredno pred sadnju neophodno je izvršiti finu, površinsku pripremu zemljišta.
