Potrošači stonog grožđa u zemljama sa visokim standardom, postaju sve zahtevniji i probirljiviji. Ispitivanja tržišta su pokazala da velikom broju potrošača smetaju semenke u bobicama. Iz tog razloga poslednjih nekoliko decenija sve više raste interesovanje za gajenjem stonih besemenih sorti sa što krupnijim bobicama kao i sorti koje su tolerantne ili rezistentne prema bolestima i ostalim faktorima stresa.
Besemene sorte vinove loze se gaje vekovima, međutim njihov najveći nedostatak su sitne bobice koje su pogodne samo za sušenje i proizvodnju suvog grožđa. U odnosu na broj stonih sorti sa semenom u proizvodnji je znatno manje besemenih sorti. U svetu se najviše gaji stara besemena sorta Sultanina, uglavnom za proizvodnju suvog grožđa. Za proizvodnju konzumnog stonog, besemenog grožđa sa krupnijim bobicama, neophodno je primenjivati dopunske ampelotehničke mere kao što je na primer prstenovanje lukova ili stabla i tretiranje čokota fito hormonima.
Potrošači stonog grožđa u zemljama sa visokim standardom, postaju sve zahtevniji i probirljiviji. Ispitivanja tržišta su pokazala da velikom broju potrošača smetaju semenke u bobicama. Poslednjih nekoliko decenija sve više raste interesovanje za gajenjem stonih besemenih sorti sa što krupnijim bobicama kao i sorti koje su tolerantne ili rezistentne prema bolestima i ostalim faktorima stresa.
Na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada u Sremskim Karlovcima, pored većeg broja vinskih, stvorene su i poznate dve stone sorte i jedna besemena stona sorta. Poslednja u nizu stvorenih i priznatih je besemena sorta Nada. Stvorena je ukrštanjem francuske bele vinske sorte Villard blanc koja se odlikuje otpornošću prema gljivičnim bolestima i moldavske besemene stone sorte Kišmiš koja ima mali broj mekih semenki u bobicama i odličan kvalitet grožđa. Ukrštanje je izvedeno 2000. godine.
Sorta Nada ima: bujan čokot sa debelim, dugim lastarima, listovi su veliki, trodelni, grozdovi su veliki, rastresiti i izduženi, bobice su srednje veličine, ovalne, zašiljene, tamno ljubičaste boje, meso bobice ima čvrstu konzistenciju i jednu do dve meke semenke koje se ne osete pri jelu, grožđe sazreva u drugoj epohi i može se čuvati na čokotu, dobro se čuva i u hladnjači.
Tokom ispitivanja na prvoj i drugoj fazi selekcije ustanovljeno je da sorta ispoljava visok stepen tolerancije prema plamenjači i pepelnici pa se može gajiti sa par tretiranja protiv bolesti, a u suvljim uslovima i bez zaštite. Grožđe je otporno prema sivoj truleži. Otpornost prema mrazevima je srednja. Sorta Nada ima odlične proizvodne karakteristike. Prosečna masa grozda je 350 grama. Ima privlačnu ljubičastu boju bobica, čvrsta, hrskave konzistencije i veoma prijatnog slatkog ukusa. Zbog velike bujnosti preporučuje se gajenje na manje plodnim zemljištima, duga rezidba i redovno izvođenje svih pomotehničkih mera tokom vegetacije. Pogodna je za gajenje na manjim površinama i okućnicama uz redukovanu zaštitu protiv izazivača gljivičnih oboljenja. Za dobijanje krupnijih bobica preporučuje se prstenovanje lukova posle zametanja bobica.
