Keleraba je biljka iz porodice kupusnjača. Kod nas se ovo povrće gaji u manjem obimu kako na otvorenom, tako i u plastenicima i staklenicima. Prednost biljke je što brzo raste i može se sejati i brati cele godine, a njeni prinosi mogu dostići 30 tona po hektaru.
Kao i ostale kupusnjače i keleraba je dvogodišnja biljka. Oblik zadebljalog stabla je najčešće okrugao, ali postoje i forme koje su kruškastog oblika. Najčešće gajimo sorte sa zelenim stablom, a u poslednje vreme povrtari nude i ljubičaste kelerabe. Kod nas se ovo povrće gaji u manjem obimu kako na otvorenom, tako i u plastenicima i staklenicima a prednost biljke je što brzo raste i može se sejati i brati tokom cele godine.
Cvast se formira u drugoj godini. Dešava se da rane sorte formiraju u prvoj godini cvet, bez formiranja jabučice, ukoliko su u ranim fazama rasta bile izložene niskim temperaturama. Optimalna temperatura za rast i formiranje zadebljale stabljike je 14-20 °C.
Za ranu proizvodnju su pogodna zemljišta lakše strukture, a za kasnu proizvodnju su bolja zemljišta sa većim kapacitetom za vodu. Za proizvodnju nisu poželjna kisela zemljišta (optimalna ph 6-7). U proizvodnji kelerabe neophodno je poštovati plodosmenu a prema mišljenju stručnjaka da bi se ponovila sadnja na istoj parceli treba da prođe najmanje 3 godine.
Proizvodnja se može raditi iz rasada (najčešće) i direktnom setvom (retko). Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi u zaštićenom prostoru uz optimalnu temperaturu od 16 °C. Za jesenju proizvodnju rasad se može gajiti na otvorenom ili kontejnerima.
Rasad se u prolećnoj sadnji rasađuje na 25×30 cm sa oko 16 biljaka na m² a, u jesenjoj sadnji se može rasađivati na rastojanju 35×35 cm sa oko 12 biljaka na m². Nega useva je ista kao kod kupusa. Najvažnija mera je održavanje vlage zemljišta iznad 65 % PVK, da u slučaju jačih padavina ne bi došlo do pucanja jabučice. Berba rane kelerabe počinje u maju i junu, kasna se bere do kraja oktobra. Prinosi kelerabe se kreću od 20 do 30 t/ha, a kasnih jesenjih i do 50 t/ha.
Ovo ukusno i korisno povrće sadrži 12 % suve materije i 7 % ugljenih hidrata i vitamina. Ima malo kalorija i odličan je izvor vitamina C a između ostalog povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni.
Za ishranu, u svežem stanju ili obareno, koristi se zadebljalo stablo koje se formira malo iznad površine zemljišta. Možemo je „grickati“ sirovu ili je pripremiti za salate u kombinaciji sa drugim povrćem. Sok je prijatnog ukusa, ali ga treba odmah popiti, jer stajanjem dobija ljutkast ukus. Variva i čorbe su veoma ukusni. Jestivi su i mlado lišće i stablo.
