Crvena detelina se koristi u zelenom-svežem stanju, ili konzervisana (seno, senaža, brašno, silaža). Poslednjih godina naročito se ističe prednost crvene deteline, u odnosu na druge leguminoze, u spremanju kvalitetne silaže, s obzirom na znatno slabiju razgradnju proteina kod silirane crvene deteline. To je od naročite važnosti sa aspekta pravilne ishrane preživara.
Unapređenje poljoprivredne proizvodnje u sklopu kako konvencionalnih, tako i održivih sistema poljoprivrede, a u cilju zaštite prirodnih agro-ekosistema, zahteva veće učešće crvene deteline u proizvodnji kvalitetne stočne hrane. Osim toga, od naročitog je značaja korišćenje crvene deteline kao zelenišnog đubriva na nestrukturnim i siromašnim zemljištima, u cilju kako popravke fizičko-hemijskih osobina zemljišta, tako i spoznaje aleopatskih odnosa s drugim ratarskim vrstama. Mogućnost gajenja crvene deteline na kiselim zemljištima mogla bi da se iskoristi, s jedne strane, u obezbeđivanju dovoljnih količina stočne hrane na takvim zemljištima, kao i u svrhu lečenja zemljišta, zbog povećane koncentracije teških metala. Kako bi se sprečila dalja degradacija lakih, peskovitih zemljišta i smanjenje organske materije počelo se sa zaoravanjem crvene deteline kao zelenišnog đubriva kada je crvena detelina u fazi cvetanja. Poslednja istraživanja pokazala su da kada se crvena detelina iskoristi kao zelenišno đubrivo ima fitotoksično dejstvo na razvitak klijanaca nekih korovskih biljaka (Sinapis arvensis L). Ovo je posebno značajno u oblasti integralne zaštite biljaka i naročito u organskoj proizvodnji, jer bi korišćenje ovakvog zelenišnog đubriva umanjilo potrebe za primenom nekih herbicida, a popravila bi se struktura zemljišta.
Lucerka i crvena detelina su najvažnije višegodišnje leguminoze na našim prostorima. Glavni razlog zbog kojeg se veliki broj proizvođača odlučuje da na svojim parcelama gaji ove vrste jeste pre svega visok prinos kvalitetnog sena. U četiri do pet otkosa godišnje, ukupna produkcija suve materije kod ovih vrsta kreće se i preko 18 tona po hektaru. Dobijeno seno, u zavisnosti od vremena košenja i načina čuvanja, odličnog je kvaliteta s visokim sadržajem sirovih proteina (18-22%), odlične svarljivosti, povoljnog aminokiselinskog sastava i s visokim sadržajem mineralnih materija, posebno fosfora i kalcijuma, kao i karotena, vitamina itd. Imajući u vidu da su genetski potencijali domaćih sorti lucerke i crvene deteline oko 20 tona suve materije po hektaru u godinama pune eksploatacije, nameće se zaključak da sve prednosti ovih vrsta u praksi nisu u potpunosti iskorištene. Prosečno ostvareni prinosi lucerke i crvene deteline kreću se od pet do šest tona po hektaru, a površine pod ovim usevima često se ranije razoravaju. Najčešći razlog su propusti u zasnivanju lucerišta koji vode proređivanju sklopa biljaka, a samim tim smanjenju prinosa i kvaliteta krme, kao i dužini eksploatacije površina pod ovim usevima. Jedna od grešaka u zasnivanju lucerke i crvene deteline, koja se kasnije ne može ispraviti jeste pogrešan izbor parcele. Pri odabiranju parcela za setvu ovih vrsta obavezno treba proveriti kiselost zemljišta, jer je to limitirajući faktor za njihovo gajenje.
Na pojedinim zemljištima, lucerka se može gajiti samo uz primenu mera kalcifikacije. U zavisnosti od stepena kiselosti zemljišta, preporučuje se unošenje dve do šest tona dehidratisanog kreča ili četiri do osam tona kalcijum-karbonata po hektaru zajedno sa osnovnom obradom. Crvena detelina je nešto tolerantnija prema zemljištima s visokim pH vrednostima. Površine na kojima su u poslednjih nekoliko godina primenjivane veće količine herbicida na bazi atrazina, NE treba koristiti za setvu leguminoza zbog spore razgradnje ovih preparata u zemljištu, a time i njihovog negativnog delovanja na leguminoze. Ukoliko se setva obavi na pogrešno odabrnim parcelama, lucerka često odlično krene, ostvari dobar sklop biljaka, pa čak i ostvari dva do tri otkosa, a zatim potpuno nestane. Nažalost, ovakve površine samo se mogu razorati.
