Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju praznik Blagovesti, dan posvećen događaju iz Novog Zaveta kada se Arhangrel Gavrlio javio Bogorodici i saopštio da će posredstvom Duha svetoga dobiti dete, odnosno Isusa Hrista.
Danas je praznik Blagosvesti koji pravoslavna crkva proslavlja 25. marta (7. aprila). Spada u Bogorodičine praznike. To je dan kada je anđeo javio Mariji da će roditi Isusa. Blagovesti se smatraju za jedan od radosnijih hrišćanskih praznika, a mnogi ga povezuju sa radosnim vestima.
Kada se Presvetoj Djevi navrši jedanaest godina prebivanja i služenja pri hramu Jerusalimskom, i četrnaest godina od Rođenja – kada, dakle, stupi u 15-tu godinu života, saopštiše joj sveštenici, da po zakonu ona ne može više ostati pri hramu, nego treba da se obruči i stupi u brak. No kako veliko iznenađenja za sve sveštenike bi odgovor Presvete Djeve, da je se ona posvetila Bogu i da želi ostati devojkom do smrti ne stupajući ni s kim u brak! Tada po promislu i vnušenju Božjem prvosveštenik Zaharija, otac Pretečev, dogovorno sa ostalim sveštenicima, sabra dvanaest bezženih ljudi iz plemena Davidova, da bi jednome od njih uručili Djevu Mariju na čuvanje devojaštva njenog i staranje o njoj. I bi uručena starome Josifu iz Nazareta, koji joj beše i srodnik. U domu Josifovom Presveta Djeva produži živeti isto kao i u hramu Solomonovom. Gotovo nikad iz kuće ne izlažaše. No kada se navrši vreme prorečeno Danilom prorokom, i kada Bog blagovoli ispuniti obećanje svoje izgnanom Adamu i prorocima, javi se veliki arhangel Gavril u odaji Presvete Djeve. Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (sv. Jovan Krstitelj), isti Gospodnji arhanđeo, Gavrilo, javio se Prečistoj Djevi Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: “Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!” Začuđenoj i uplašenoj Djevi arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: “Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim zavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja!” Sa ovom arhangelskom blagovešću, i sa silaskom Duha Svetoga na Djevu Prečistu, otpočinje spasenje ljudi i obnovljenje tvari. Istoriju Novog Zaveta otvorio je arhangel Gavril rečju: “Raduj se!” da oznamenuje time, da Novi Zavet ima da znači radost za ljude i za svu stvorenu tvar. Otuda i Blagovest se smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom.
Stari običaji koji se vezuju za ovaj praznik su zanimljivi. Nekada se na Blagovesti ustajalo rano, negde čak i u ponoć, a negde pred zoru. Verovalo se da na ovaj dan treba da se čuje pesma devojaka, a u nekim mestima devojke su skupljale drva i ložile veliku vatru. Postojalo je verovanje da se na ovaj dan treba umiti u reci ili potoku. Blagovesti posebno slave žene, jer je ovo Bogorodičin praznik. Na ovaj dan žene se mole za potomstvo, decu i porodicu. Smatralo se da na Blagovesti voćari treba da kaleme voće, a vinogradari orežu lozu. Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
