Dok cena bagremovog meda u Srbiji beleži istorijski maksimumu, od preko sedam evra za kilogram u otkupu, pčelari se uveliko pripremaju za predstojeću sezonu. Nadaju se dobroj pčelinjoj paši, jer su kažu i vremenski uslovi ove zime bili pogodni za pčele. Ističu da je za njih odlično kada je zima dugotrajna, kada ima snega i vlage i da je veoma bitno da što kasnije krene prolećni razvoj, ali kada krene da on bude buran. Gubitaka u pčelinjacima je bilo i protekle zime, ali pčelari naglašavaju da početak ove sezone ipak nije loš.
Sa kvalitetnim bagremovim medom naši pčelari nemaju konkurenciju. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović, navodi da pčelari Srbije imaju sada zaista jednu od najboljih cena meda u istoriji, i ne samo to, danas na planeti nema zemlje gde se bagremov med otkupljuje za 7,1 evro po kilogramu. Prema njegovim rečima nismo konkurentni na svetskom tržištu što se tiče drugih vrsta meda, jer druge zemlje izvoze jeftinije, ali za bagrem itekako jesmo i zato bukvalno možemo da izvezemo sve što proizvedemo.
Pogon za prikupljanje i plasman meda u Rači otvoren je sa ciljem da se postigne realna tržišna svetska cena, odnosno da cena po kojoj se medotkupljuje u drugim državama bude i kod nas, podsetio je Živadinović i dodao da je pogon u Rači napravljen i iz još jednog razloga, da se pčelarima sto posto garantuje isplata meda, pošto se med ne prodaje kupcu pre nego što on plati sto posto cenu ili ne da bankarsku garanciju. Cena meda blago pada na tržištu, jer se med slabije prodaje zbog ekonomske krize koja je u toku. Kupci zbog toga potražuju manje meda od dobavljača i samim tim čekaju novu pašu da vide kakva će biti i ako bude meda cena će pasti.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koja broji 8.000 članova, kaže da im je trenutni prioritet izmena zakon o bezbednosti saobraćaja i da država odobri registraciju pčelarskih vozila na način kao što je to u nekim zemljama Evropske unije. Time bi se napominje ovaj postupak pojednostavio i pojeftinio a pčelari ohrabrili da kupuju pčelarska vozila. Jer danas u vreme klimatskih promena tek sa selidbom mogu da ostvarire prihode, dok stacionarno pčelarenje definitivno jedva pokriva troškove, zaključio je Živadinović.
Inače, bagremov med Pogona SPOS-a „Naš med“ iz Srbije dobio je zlato u Italiji, a nakon prošlogodišnje zlatne medalje iz Londona, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije. Ranije je o tome SPOS bio preliminarno obavešten, a sada je stigao i zvaničan izveštaj sa sertifikatom. U konkurenciji je bilo 195 medova raznih vrsta (najmanje bagremovog) iz Grčke, Italije, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije i Španije. Zlatnu medalju dobilo je samo 5 bagremovih medova od ukupno 46 zlatnih medalja za razne vrste meda. Od tih 5 bagremovih medova nagrađenih zlatom, iako se radi o nijansama po pitanju kvaliteta, ”Naš med” je prvi u kategoriji konvencionalnih medova, a u generalnom plasmanu, ”Naš med” je drugi od pet, dok je ispred njega samo organski med iz Rumunije, ističe SPOS. Bagremov med iz serije tegli koju je Pogon ”Naš med” poslao na takmičenje potiče sa teritorije Vlasotinca, iz proizvodnje pčelara Zorana Krstića.
