Kukuruz je naša najvažnija biljna vrsta i ove godine zauzeće najveće poljoprivredne površine. Optimalni period setve u našim uslovima najčešće pada između 15 i 25 aprila. Tolerantni rok je 1 – 30. april, izuzetno do 5. maja.

Kukuruz bolje podnosi monokulturu ili gajenje u užem plodoredu od drugih žitarica, međutim pojava kukuruzne zlatice nametnula je obavezu gajenja ove biljne vrste u plodoredu. Što se tiče preduseva kukuruzu odgovaraju višegodišnje leguminoze, krompir, suncokret, strna žita i uljana repica dok se soja i šećerna repa smatraju manje povoljnim predusevima. Kao predusev kukuruz može biti dobar, ali i loš. Kasna berba u jesen pogotovu sa puno padavina uz istovremeno veliku vegetacionu masu koju kukuruz za sobom ostavlja može u velikoj meri otežati kasniju obradu zemljišta.

Prilikom odabira hibrida treba voditi računa o njegovom prinosu, dužini vegetacije, otpornosti stabla na poleganje, suši, toleranciji stabla na bolesti i štetočine, o kvalitetu zrna za utrošak za prirast. Treba voditi računa o strukturi setve (na koliko će posle površina doći pšenica), voditi računa o opremljenosti gazdinstva (poželjno i rani i kasni i srednji kukuruz grupe zrenja). Otpornost stabla na poleganje veoma bitna. Ukoliko se seje veća površina , korisno je odabrati bar dva-tri hibrida u cilju dobijanja stabilnijih prinosa. Bez obzira koliko jedan hibrid bio dobar, ne može se jednako dobro suprotstaviti svim stresnim faktorima (visoke temperature u vreme cvetanja, suša u vreme nalivanja itd.) koji se mogu desiti u proizvodnji.

Kukuruz je toploljubiva biljka i treba ga sejati kada se temperatura zemljišta na dubini setve (5-7 cm) ustali na 10-12 stepeni C. Optimalni period u našim uslovima najčešće pada između 15 i 25 aprila. Tolerantni rok je 1 – 30. april, izuzetno do 5. maja.

Dubina setve zavisi od tipa zemljišta, vremena setve i od vlažnosti. Na lakšim zemljištima se seje dublje, na težim zemljištima se seje pliće. U ranijim rokovima setve seje se pliće, a u kasnijim rokovima se seje dublje. Dubina setve kukuruza je 4 – 6 (8) cm. Gustinu setve, onosno budući broj biljaka po jedinici površine opredeljuje rastojanje biljaka u redu, pošto se kukuruz kod nas seje na međuredni razmak od 70 cm. Gustina setve treba da bude primerena potencijalu godine, nivou agrotehnike, potencijalu njive i hibrida koji se seje. Gustina setve 70-80.000 bilj./ha (18 – 20 cm), gustina setve 60-65.000 bilj./ha (22 – 24 cm).

Tri osnovna deficitarna elementa su azot, fosfor i kalijum. Fosfor i kalcijum biljke usvajaju ravnomerno tokom cele vegetacije. U periodu 9 – 11 listova do oplodnje 30 – 35 dana biljke usvoje 55,6% fosfora i 64,2% kalcijuma. Kukuruz ima ogromnu masu zrna i kukuruzovine, radi toga je pri osnovnom đubrenju potrebno uneti oko 400 kg/ha NPK đubriva. KAN-27%…. 180 – 260 kg/ha. Polovina   predviđene količine KAN-a može se uneti predsetveno i sa setvom. Preostalom količinom usev se prihranjuje 1 – 2 puta. Prvi put kada biljka ima 3 – 4 lista, a drugi put kada njen razvoj dostigne 8 – 9 listova. Đubrenje stajnjakom vršiti obavezno u jesen i zaorati ga odmah nakon iznošenja na parcelu.

Ukoliko se kukuruz gaji u sistemu za navodnjavanje, zalivanje se vrši na osnovu vodnog bilansa kad se dođe do kritičnog nivoa obezbeđenosti zemljišta vodom. Zalivna norma treba da je 30 – 50 l/m2 veća količina vode, a ređe se zalivanje vrši 2, 3 ili 4 puta. Potreba kukuruza za vodom raste od setve, a maksimalne vrednosti dostiže u letnjim mesecima.

Kukuruz može da se bere u klipu i zrnu. U klipu se bere kombajnima beračima sa 25% ili manjim procentom vlage u zrnu. Ako se berba izvodi u zrnu, a zrno silira, berba počinje sa 35% vlage i treba berbu završiti do 25% vlage.