Vučić je navikao da vodi politiku na nedemokratski, nezakonit i veleizdajnički način, rekao je profesor međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Prištini Dejan Mirović.
Ruski mediji objavili su reportažu o tome kako su snage te zemlje, tokom invazije na susednu Ukrajinu, zauzele najveće evropsko skladište oružja, u blizini Harkova, a na objavljenim fotografijama vide se i mine iz Krušika koje su izvezene u Ukrajinu, o čemu su ranije pisali mediji u Srbiji. Profesora međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Prištini Dejana Mirovića pitali smo da li je opravdano da se srpskom municijom, makar i indirektnim izvozom, snabdevaju zemlje koje se graniče sa Rusijom?
Ruske trupe dobile su pristup hiljadama tona municije, u „zoni specijalne vojne operacije“, piše ruska Kosmoljskaja pravda u reportaži o zauzimanju najvećeg skladišta oružja u Evropi, u Balakleji u blizini Harkova.
Ono što na fotografijama iz reportaže Kosmoljskaje pravde, zapada za oko su mine iz valjevskog „Krušika“, proizvedene 2018. godine, o čijem je izvozu u Ukrajinu već pisao nedeljnik NIN.
Naime, na fotografijama iz Balakleje jasno se može videti da minobacačke mine kalibra 60 milimetara nose oznaku КV lot 04/2018, a kako je ranije pisao NIN, upravo to je oznaka za mine proizvedene u valjevskom Кrušiku u aprilu 2018. (КV je oznaka za Кrušik Valjevo).
Objavljivanjem snimaka i fotografija mina proizvedenih 2018. godine, kako je ranije objavio NIN, demantovan je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je objašnjavao da oružje iz Krušika u Ukrajinu dospelo samo jednom, i to 2016. godine.
NIN piše da se na specijalizovanoj onlajn platformi 52WMB navodi i cena od 82,59 dolara, po kojoj je poljski Natan svaku minu iz Кrušika prodao ukrajinskoj kompaniji Ukrinmaš. To izaziva sumnju da je Кrušik u ovoj transakciji oštećen, kao što je bio i u brojnim drugim koruptivnim transakcijama sa povlašćenim privatnim trgovcima bliskim vlastima, koje je otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović.
Tehnoremont je, naime, iste mine, koje je Natan prodao Ukrajincima, od fabrike Кrušik kupio po ceni od 45,20 dolara za komad. Razlika za 30.000 mina između početne cene koja je plaćena Кrušiku i konačne, koju su platili Ukrajinci, iznosi čak 1.121.700 dolara, jer je Tehnoremont mine Кrušiku platio 1.356.000, Ukrajinci su ih Poljacima na kraju platili 2.477.700 dolara. Može se, dakle, kako navodi NIN, zaključiti da je u ovoj transakciji valjevska fabrika ostala „kraća“ za više od milion dolara.
Prema istraživanju NIN-a, u Ukrajinu je samo iz Кrušika stiglo bar 53.500 mina.
