Sada se seje lisnati kelj, zatim i u julu i avgustu za zimsku berbu. Lisnati kelj je jedna od najotpornijih zimskih povrtarskih kultura. Izuzetno se lako gaji i otporan na veliki broj nepovoljnih uslova. U ishrani se koristi početkom godine, posle mrazeva i u tom periodu je jedna od ređih kultura koja se može koristiti u svežem stanju. Uspešno se gaji posle useva boba i graška.
Od sejanja do berbe lisnati kelj pristiže za oko 7 nedelja, tada već sa mladih biljaka možemo skidati prve listove. Visine je 40-80 cm, bolje uspeva na siromašnim zemljištima od ostalih kupusnjača ali najbolje prinose postiže na zemljištima neutralne reakcije. Uspešno se gaji na otvorenom polju, može i na delimično zasenčenim, jedino loše uspeva na propustnim zemljištima. Dobro reaguje na organska đubriva, tj. stajnjak u količini od 20-25 t/ha, ne preterivati azotnim đubrivima jer će produžiti vegetaciju i biti neotporan na mraz. Potrebna temperatura za klijanje u zatvorenom prostoru je 7 stepeni. Seme se seje u februaru za letnju berbu, za zimsku berbu u maju.
Na otvorenom polju od aprila do maja seme lisnatog kelja se seje u rasadnik u plitke redove, presađivanje se obavlja sa 6-8 nedelja. S proleća, setva se obavlja direktno u jednu rupu po 3-4 semenke, a kad biljke porastu tada proređujemo usev i ostavljamo po jednu biljku. Setvu kelja možemo obavljati i u julu i u avgustu. Postoje različite forme tako da se one najviše seju na rastojanju od 45 cm.
Zalivanje je obavezna mera, dok biljke mlađe imaju izraženu potrebu za vodom. Od štetočina najveće probleme prave larve leptira kupusara, kupusni moljac, kupusna muva, kupusne vaši a često se javlja i kupusna kila. Berba se obavlja po potrebi, mogu se i sa mlađih biljaka ranije skidati listovi, za jelo najukusniji je posle mrazeva kao i kelj pupčar.