Toplo vreme će pogodovati korovima, pitanje je da li je divlji sirak otporan na herbicide? U poslednjih nekoliko godina zbog često neuspešnog tretmana herbicidima, počelo je da se sumnja u efikasnost herbicida koji se primenjuju u kukuruzu.
Nakon izvedenih herboloških ispitivanja ustanovilo se da je došlo do genske mutacije na sirku i pojave forme divljeg sirka koja je otporna na herbicide koji se primenjuju u usevu kukuruza. Ovaj „novi“ divlji sirak ne reaguje ni na višestruko povećanu količinu herbicida, tako da praktično, ne može biti suzbijen i ostaje u usevu do kraja vegetacije, gde raste, razvija svoje podzemno stablo i donosi seme. U toku poslednje 2-3 godine se toliko proširio da predstavlja ozbiljnu opasnost po proizvodnju kukuruza.
Mere borbe protiv ovog korova su veoma složene. U prvom redu, moramo se vratiti na već istrošenu frazu principa „dobre poljoprivredne prakse“ koja se uvek i ponovo vraća kad god odstupimo od nje. Pre svega, potrebno je poštovati plodored ili plodosmenu, najmanje dve kulture. Ukoliko je reč o širokoredom usevu, primenićemo herbicide primenjive u širokolisnim usevima kao što su soja, suncokret lucerka, uljana repica ili šećerna repa. Na herbicide iz ove grupe divlji sirak još nije razvio otpornost.
U suprotnom, ukoliko ipak sejemo kukuruz, postoji rešenje, a to je gajenje kukuruza koji je otporan na herbicid cikloksidim (Fokus Ultra) tzv. DUO sistem. Hibride ovog kukuruza proizvode kako domaće, tako i strane semenske kuće. Osim što je cena ulaganja u inpute malo veća, može se ostvariti solidan prinos uz dobru efikasnost herbicida.
Kada je reč o delovanju na divlji sirak, količine od 1,5-2 l/ha su dovoljne za višegodišnji korov. Dobra strana ovog sistema je da količina od 3,5-4 l/ha može efikasno da suzbije pirevnu i zubaču, korove na koje uobičajeni sulfonilurea herbicidi za kukuruz nisu delovali.
