Rotacija useva je odličan način da se zemljište održava zdravim te da se smanjuju štetočine i bolesti u organskom povrću. U narednim minutima saznaćete koje su prednosti rotacije useva i kako to primeniti na zasadima povrća.
Rotacija useva jednostavno menja lokaciju na kojoj se botanički srodne porodice gaje svake godine, tako da ni jedna vrsta neće biti zasađena na istom mestu. Ovo omogućava zemljištu da se regeneriše i sprečava da štetočine i bolesti da zaraze biljke iz godine u godinu. Gajenje porodica biljaka u različitim delovima bašte i u dužem periodu pomaže da se smanji šteta od štetočina, ograniči razvoj biljnih bolesti i pomaže održavanje plodnosti tla. Na primer, paradajz je vrlo podložan biljnoj vaši, virusu mozaika duvana i duvanskom moljcu. Ove bolesti i larve štetočina mogu da prezime u baštenskom zemljištu i napadnu mlade zasade paradajza sledećeg proleća ako se posadi na istom mestu. Potrebno je oko tri godine da bolesti i štetočine specifične za paradajz izumru. Korišćenjem rotacije useva, vrsta koja izvlači iz tla jednu vrstu hranjivih sastojaka, sledeće vegetacione sezone će biti zamenjena vrstom povrća koja taj hranjivi sastojak vraća u tlo.
Sadnja useva na različitim lokacijama u vrtu pomaže vam da vaše vrtno tlo ostane zdravo. Prekida ciklus postojanja štetočina i bolesti, prirodno podržava obnavljanje hranljivih sastojaka i poboljšava strukturu tla. Vrste biljaka koje pripadaju istoj porodici često su podložne sličnim štetočinama. Većina štetočina hrani se vašim biljkama, a zatim pada na tlo da prezimi ili položi jaja. Ako se sledeće godine biljke gaje na istom mestu, ove štetočine mogu se ponovo hraniti tom istom vrstom i mogu čak da porastu.
Mnogi organizmi koji izazivaju bolest tj patogeni napadaju posebne biljne porodice takođe mogu da prezime u zemlji. Ako uzgajate povrće iz iste porodice na istom području bašte iz godine u godinu, ono patogenima omogućava da prežive i da iznova budu izvor zaraze. Vremenom, bolesti se nakupljaju i povećavaju štetu na biljkama. Premeštanje porodice povrća na drugu lokaciju u vrtu svake sezone prouzrokovaće da mnogi patogeni gladuju i umru.
Vrsta povrća koja se gaji u određenoj oblasti u bašti ima direktan uticaj na plodnost tla na tom prostoru. Svaka porodica povrća jedinstvena je po vrsti i količini hranljivih materija koje izvlači iz tla. Sadnja iste porodice biljki iz godine u godinu izvlači iz tla određene hranljive materije. Rotacijom različitih biljnih porodica omogući ćete da hranljivi sastojci nadoknade. Sadnja specifičnih kultura kao deo rotacije može izmeniti plodnost i strukturu tla. Grašak, mahunarke, detelina i dragušac korisni su za povećanje azota u baštenskom tlu i odlični su za upotrebu kao zimski pokrivač useva. Kada biljke završe ciklus i pretvore se u tlo, one daju tlu organske materije i hranjive sastojke jer se razgrađuju pomažući mu da se regeneriše.
Koreni biljaka pomažu u poboljšanju strukture tla tako što rastu u tlo dopuštajući vazduhu i vodi da prodru. Ako na jednom mestu tokom više sezona sadite lisnato zelenilo sa plitkim korenom, samo će gornji sloj ostati trošan. Sadnja biljaka sa dubokim korenom, kao što su kukuruz, šargarepa, daikon, i repa, čini zemlju rastresitom i sprečava sabijanje. Biljke sa dubokim korenom takođe mogu prikupiti hranjive materije, stavljajući ih na raspolaganje za povrće sa plitkim korenom sledeće godine.
Svake godine rotirajte useve tako da se povrće iz iste porodice tri godine ne uzgaja na istom mestu. Ovo će dati dovoljno vremena da patogeni tla i jaja štetočina specifičnih za biljku izumiru, a baštensko tlo dovoljno ozdravi za održavanje zasađenih kultura.
