Prinuđeni smo da se oslonimo na uvoz opreme za odlaganje medicinskog otpada, ocenio je dr Alek Račić.
Bezbedno odlaganje medicinskog otpada veoma je važno za svaki zdravstveni sistem, ali u Srbiji je problem što nema dovoljno savrmene opreme za taj posao. Naši instituti uglavnom se oslanjaju na donacije stranih država. O tome smo porazgovarali s doktorom Alekom Račićem. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ dobio je novu opremu za odlaganje medicinskog otpada, koju su donirale Sjedinjene Američke Države kroz projekat „Zajedno protiv COVID-a“. Ovu incijativu finansira Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) a sprovodi program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja i Institutom „Batut“. Doktora Aleka Račića pitali smo koliko se medicinski otpad bezbedno i po propisima odlaže u Srbiji i da li se dovoljno ulaže u tu oblast.
„Imajući u vidu količinu infektivnog otpada koja nastaje u sistemu zdravstvene zaštite, koja dostiže i pet hiljada tona godišnje i mogućnost kapaciteta zdravstvene zaštite da bezbedno tretira ove količine zdravstvenog otpada, svakako ćemo nastaviti bezbedan tretman u sistemu zaštite zdravlja, i dalje biti institiucija koja će se pored tretmana ovog otpada baviti edukacijom koja je od velikog značaja za rad zdravstvenih radnika“, rekla je direktorka Instituta Verica Jovanović.
Ona je istakla da se u vreme pandemije korona virusa na teritoriji Beograda na dnevnom nivou rada jedne laboratorije može stvoriti od 50-100 kilograma infektivnog otpada koji treba da bude tretiran, kao i da je na nedeljnom nivou sakupljano od 200 do 300 kilograma infektivnog otpada.
Predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap rekla je da je prema izveštaju UNDP-a u prvih 12 meseci od pojave virusa kovid 19 količina medicinskog otpada povećana četiri puta, a da je prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, količina medicinskog otpada povećana do sada 10 puta. Medicinski otpad sadrži potencijalno viruse koji mogu da ugroze ne samo zdravlje medicinskih radnika koji su u kontaktu sa njim, već može da zarazi i ugrozi zemljište na kojem gajimo hranu, vodu koju pijemo“, istakla je Pikap. Ona je objasnila da se donirana oprema sastoji iz dva dela, autoklav sterilizatora koji steriliše otpad i drobilice koja će smanjiti obim medicinskog otpada.
V.d. direktora misije USAID Deni Robertson rekao je da je oprema vredna 150 hiljada dolara, ali da je ona samo deo pomoći vladi Srbije, koje su SAD uspele da dostave u toku dve godine pandemije i da je do sada ta pomoć premašila 10 miliona dolara. „Sa vama smo i bićemo dok zajednički ne pobedimo kovid, moramo da budemo svesni opasnosti, da ostanemo svesni i ostanemo spremni na reakciju“, rekao je Robertson.
