Francuska kandidatkinja za predsednika Marin Le Pen, iako je gubila nekoliko puta izbore, ne menja svoje stavove poput Aleksandra Vučiča koji je prešao na LDP stranu. Očigledno je da Aleksandar Vučić ima poslovne i političke veze sa francuskim krugovima oko Makrona i to najbolje pokazuje nelegalna i apsolutno štetna prodaja aerodroma i ustupanje koncesija Francuskoj, rekao je profesor međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Prištini Dejan Mirović.
Francuska politika prema Srbiji verovatno se neće menjati iz korena jer na vlasti ostaje Emanuel Makron. Profesora međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Prištini Dejana Mirovića zamolili smo da prokomentariše srpsko-francuske odnose. S obzirom na to da je u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj pobedu odneo Emanuel Makron, aktuelni lider te zemlje, ne treba očekivati generalnu promenu politike Pariza prema Beogradu, odnosno akcenat će i dalje biti na ekonomskoj saradnji i zalaganju protiv stranih uticaja u Srbiji, pri čemu se u prvom redu misli na Rusiju i Kinu, koji su strateški upereni protiv interesa Evropske unije, smatraju politički analitičari koje je kontaktirao list Danas. Kako vidi odnos Srbije i Francuske kao jedne od vodećih zemalja Evropske unije pitali smo profesora međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Prištini Dejana Mirovića.
Iako je nakon prvog izbornog kruga razlika između prvoplasiranog Makrona i drugoplasirane Marin Lepen, čelnice krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje bila svega nekoliko procenata u korist osnivača centrističke stranke Republika u pokretu, pobedu je na kraju ipak odneo aktuelni predsednik Francuske.
Makron je osvojio 58,55 odsto glasova u drugom krugu, dok je Marin Lepen dobila podršku 41,45 odsto birača, što je veća prednost od očekivane. Razlog za to treba tražiti u činjenici da su skoro svi predsednički kandidati koji se nisu plasirali u drugu krug svoju podršku, svako na svoj način, javno dali Makronu.
Posebno važna podrška je bila ona koju je Makronu pružio kandidat levičarskog pokreta Nepotčinjena Francuska Žan-Lik Melanšon, inače trećeplasirani u prvom krugu sa 20,2 odsto osvojenih glasova. On je svojim pristalicama poručio da u drugom krugu „ne daju nijedan glas“ liderki Nacionalnog okupljanja, stranke koja iako je ublažila politiku iz perioda dok ju je vodio njen otac Žan- Mari Le pen i dalje izražava antimigrantske i antiislamske stavove i privlači najviše glasača ekstremne desnice.
Iz taktičkih razloga, odnosno sprečavanja njenog dolaska na vlast, na glas protiv Marin Lepen pozvao je i sekretar Komunističke partije Francuske Fabijen Rasel, takođe kandidat u prvom krugu dok je kandidatkinja Socijalističke partije Francuske Ana Hidalgo pozvala birače na podršku Makronu. Na taj način svaki treći glasač levice je u drugom krugu podržao Makrona, što se smatra predsudnim za njegovu pobedu nad Marin Lepen.
Makron je imao i podršku kandidata zelenih Janika Židoa i kandidatkinje republikanaca Valeri Pires. Marin Lepen su pred drugi krug pak podržali kandidati krajnje desnice Erik Zemur i Nikol Dipon – Enjan.
Da je kojim slučajem na izborima za predsednika Francuske pobedila Marin Lepen, a s obzirom na njeno protivljenje postojanju NATO, težnji za radikalnom reformom Evropske unije, koja je u biti evroskeptična i želji za bližom saradnjom Pariza i Moskve, bez obzira na podršku Ukrajini nakon ruske vojne intervencije, sasvim je jasno da bi se politika te zemlje prilično promenila u odnosu na sadašnju. S obzirom da je novi predsednik ujedno i dosadašnji neke velike promene u odnosu Francuske prema Srbiji stručna javnost ne očekuje.
