Loše je što Srbija ispunjava makar i delimično spoljnopolitičke evropske i američke zahteve, rekao je novinar Miodrag Zarković.
Srbija se nalazi u komplikovanoj spoljnopolitičkoj poziciji, srcem okrenuta Rusiji pokušava da delimično udovolji i zahtevima Evrospke unije i Amerike. Da li je to političko klackanje dobro za Srbiju pitala smo novinara Miodraga Zarkovića.
Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put izjavio je da „ne možemo očekivati od tehničke vlade da donosi neke mere koje bi značile bitno okretanje u spoljnoj politici Srbije“. Ali su, kako je rekao, ambasador Hil i senatori predočili surovu istinu Beogradu, odnosno da je od 2008. godine i potpisivanja SSP, Beograd u obavezi da uskladi spoljnu politiku sa EU, ali i ekonomsku situaciju te da zna sa kojim državama obavlja robne razmene, da zna odakle dolaze investicije, ko otvara fabrike, gde građani rade, tako da Beograd treba da bude svestan koje bi bile posledice traženja nemogućeg kursa proruske politike, što bi bio neki ekonomski suicid Srbije“, kaže Rašeta. Novinara Miodraga Zarkovića smo pitali da li je dobro što Srbija samo delimično ispunjava evropske i američke spoljnopolitičke zahteve.
Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put rekao je da je mišljenja da i dalje postoji „strategija strateškog strpljenja prema Beogradu iz Vašingtona“.
„Ali, poruka koju su senatori poslali je da to neće biti tako do kraja“, kaže on.
Dodaje, govoreći o sankcijama Rusiji, da je ono što smo mogli da čujemo na konferenciji da se „ne očekuje da Srbija prednjači u nekim sankcijama“.
„Ali će verovatno to biti okvir sankcija koji će onemogućiti Rusiji da izigra već postojeće sankcije, zatvaranje neba…“, kaže.
„Dešavaju se geopolitičke promene koje se nisu desile u Evropi od pada Berlinskog zida, grupisanje dva bloka, i poruka Vašingtona koji hoće da učvrsti svoje redove“, kaže Rašeta.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, kaže da je „pozicija od koje se ni SAD ni EU nisu pomerale ta da bi se normalizacija završila u nekom obliku priznanja“.
„I Evropi i SAD odgovara stabilan Balkan, Balkan koji je ekonomski povezan, koji sarađuje i sa EU i sa Vašingtonom, Balkan koji pripada evroatlantskoj porodici“, kaže Rašeta.
