Usevi uljane repice se nalaze u različitim fazama cvetanja. Vizuelnim pregledom useva uljane repice uočeno je prisustvo imaga pipe repičine ljuske (Ceutorhynchus assimilis). Veće brojnosti ove štetočine registrovane su na rubnim delovima parcela, obaveštava Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
Pipa repičine ljuske prezimljava u zemlji, u stadijumu imaga, i ima jednu generaciju godišnje. Štete pričinjavaju ishranom na cvetnim pupoljcima i polaganjem jaja u mahune. Najveće štete pričinjavaju larve koje se ishranjuju semenom unutar mahuna. Imaga prave otvore, dok larve prave izlazne otvore kada odlaze u zemlju na preobražaj u stadijum lutke i tako olakšavaju prodor sekundarnih patogena, kao i mušice kupusne ljuske (Dasyneura brassicae). U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Prema EPPO standardu (PP 2/8 (1)), hemijske mere se preporučuju samo ukoliko se dostigne prag štetnosti koji iznosi od 0,5-2 imaga po biljci, u rubnom delu parcele. Vizuelnim pregledom registrovano je i prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta) i imaga repičinog sjajnika (Meligethes aeneus).
Podsetimo, štete nanosi odrastao insekt koji se hrani cvetovima i mladim listovima raznih biljnih vrsta. Zbog oštećenja prašnika i tučkova biljka neće doneti plod. Gotovo da ne postoji biljna vrsta koja cveta, a da je ne napada rutava buba. S druge strane, repičin sjajnik može da smanji prinos do 80 odsto. Iz zemljišta se pojavljuje pri temperaturi tla od osam do 10ºC, odnosno kada je temperatura vazduha od 12 do 15ºC. Pomenute štetočine su uočene, takođe, na rubnim delovima parcele, gde se na cvetovima i pupoljcima uočavaju oštećena nastala njihovom ishranom. Primena insekticida u vreme cvetanja je zabranjena.
Inače, uljana repica najbolje uspeva u umereno toplim i umereno vlažnim područjima. Minimalna temperatura za klijanje inosi 3 – 5 °C, a optimalna 25 °C. Prilično je otporna na niske temperature, naročito ako je pravovremeno zasejana i do zime se dobro razvila. Može izdržati temperature i do -10 °C, a pod snegom i do -20 °C. Uljana repica je biljka dugoga dana, treba dosta svetlosti što joj se može osigurati dobrim i pravilnim sklopom i rasporedom biljaka. Ima velike potrebe za vodom. Najviše vode treba u vreme intezivnog porasta. Ogrštica vrlo rano kreće s vegetacijom i dobro koristi jesenje-zimsku vodu akumuliranu u zemljište, zato joj retko smetaju suše. Zemljište treba biti plodno, dobre strukture i trebalo bi da ima dobra vodo-vazdušna svojstva. Bolja su zemljišta bogatija kalcijumom, pa je najpovoljnija slabo kisela, neutralna ili slabo bazna reakcija zemljišta.
Uljanu repicu bi trebalo obavezno uzgajati u plodoredu jer je napadaju brojni insekti i bolesti. Seje se vrlo rano, pa se pretkultura mora rano požeti da se osigura potrebno vreme za obradu zemljišta i setvu uljane repice. Takve pretkulture su strne žitarice (ječam, pšenica), rani krompir, grašak za zrno i rane krmne kulture. Uljanoj repici potrebno je mnogo kalcijuma, pa se u letnjom oranju ili pri oranju strništa dodaje određena količina kreča. Đubrenje se određuje na bazi plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Na osrednje plodnim zemljištima potrebno je osigurati oko 120 kg/ha azota, 80 – 100 kg/ha fosfora i 130 – 150 kg/ha kalijuma. Polovinu fosfornih i kalijumovih đubriva i do 20 % azotnih đubriva zaorava se predsetvenim oranjem. Druga polovina fosfornih i kalijumovih đubriva i 1/3 azotnih đubriva dodaje se u pripremi zemljišta za setvu, a ostatak u prihrani. Uljana repica brzo raste, pokriva zemljište i guši korove, pa je moguće izbeći primenu herbicida. Prihrana se izvodi jednokratno i to u samom početku prolećnog porasta (krajem februara ili početkom marta).
