Vreme je pojave šljivine lisne mušice čije larve na naličju listova formiraju izrasline – mehuraste gale.
Maj je mesec kada se na listovima šljive uočavaju izrasline koje pravi šljivina lisna mušica. Štete stvaraju larve koje na naličju listova formiraju izrasline – mehuraste gale duž glavne lisne žile. Osim na šljivi možemo je pronaći i na ostalim biljnim vrstama iz roda Prunus, a u prirodi je česta na crnom trnu Prunus spinosa. Javlja se redovno svake godine u manjem ili većem intenzitetu.
Budući da se radi o insektu malih dimenzija odrasle jedinke prolaze neprimećeno, a najčešće su nam vidljive gale koje prave larve na donjoj strani lista. Nastaje deformacija lista i dolazi do ometanja fotosinteze. Gale su u vidu mehura koji je na početku svetlo obojen, zatim zelen, tamno zelen i na kraju crven. Dostižu dužinu do četiri centimetra. U jednoj gali može biti više larvi.
Ženka polaže jaja iz koji se one izlegu, a nalaze se u unutrašnjosti gale. Duge su do tri milimetra, žute ili narandžaste. Hrane se biljnim sokovima i razvijaju se tokom maja zaštićene unutar deformisanog tkiva. Na kraju razvoja padaju na zemlju ispod krošnje stabla i tu prezimljavaju.
To znači da štetočina ima jednu generaciju godišnje, a odrasle jedinke se javljaju tokom aprila i maja. Oni ne pričinjavaju štete, jer se ne hrane.
Obično se zbog ove štetočine ne preduzimaju specifične mere suzbijanja, jer ne pripada ekonomski značajnim.
U voćnjacima gde je uočen jači napad potrebno je sakupiti listove sa galama i mehanički ih uništiti, obraditi zemljište nakon što larve padnu na zemlju. Prevrtanjem površinskog sloja zemlje larve i lutke se izbacuju na površinu i postaju plen grabljivim insektima, pticama i izložene su klimatskim stanjima.
