Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Vasilija Ostroškog, velikog čudotvorca.
Današnji dan posvećen je čudotvorcu Srpske pravoslavne crkve-Svetom Vasiliju Ostroškom. Njegove mošti čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, kao velika svetinja, više od 300 godina. Sveti Vasilije Ostroški je rođen kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjić u hercegovačkom Popovom Polju, 1610. godine. Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenije Bogorodice. Ubrzo je postao episkop, najpre u Tvrdošu, a potom u Ostrogu. Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu Sveti Vasilije mirno se upokojio na današnji dan 1671. godine. Njegove svete mošti čudotvorne su do danas, pa je narod bilo koje vere nastavio da dolazi, nalazeći isceljenja u najtežim bolestima i mukama. Svetitelju u čast podignute su brojne crkve zadužbine. Sveti Vasilije Ostroški slavi se i kao krsna slava.
Veruje se da Sveti Vasilije miri zavađene, ukroćuje samovoljne, zbratimljuje razbraćene i isceljuje bolesne. Mnoga se čuda vezuju za Svetog Vasilija, ali i u ovom slučaju postoje verovanja i „uputstva“ šta treba, a šta ne treba raditi na današnji dan. Danas po narodnom verovanju ne bi trebalo da obavljate teške poslove, ali valjalo bi da se očisti kuća, kako bi čitave godine u domu vladali harmonija i mir. Treba se iskreno pomoliti čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena, a oni koje se zavetuju na Svetog Vasilija da će na Duhove otići u manastir Ostrog, njihova bolest ili bolest njihovih bližnjih će, kažu, biti kao „rukom odnesena“. Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji treba da traje sve do Trojica ili Duhova i da odete na Ostrog i tamo se pričestite. Potrebno je da odnesete ulje, tamjan i pamuk sa sobom i ostavite u Ostrogu, „da prenoći“ kod njegovih moštiju. A običaj među vernicima je i da odnesu par vunenih čarapa. Po narodnom verovanju Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje i šeta po stenama pomažući onima kojima je to najpotrebnije i navodno svaki put kada se mošti svetitelja prema crkvenom kanonu presvlače, obuća i čarape na njegovim nogama su izlizane, kao da je dugo hodao.
