Međuredno kultiviranje kukuruza je veoma važna agrotehnička mera u njegovoj proizvodnji. Važno je znati kada je pravo vreme da se ona obavi. ali i na šta bi trebalo obratiti pažnju prilikom njenog izvođenja.
Kukuruzu treba više da pomažemo u početnim fazama rasta dok se biljka ne razvije dovoljno i ne ojača i dok ne sklopi redove. Sklapanje redova podrazumeva to da kada se biljka dovoljno dobro razvije ona u stvari pravi senku na površini zemljišta i na taj način ometa razvoj korova. Bilo bi optimalno da se već nakon osmog lista uradi prva međuredna kultivacija. Biljka od šest listova je još uvek mala, tanana i postoji opasnost, a pogotovo kod zemljišta koja su težeg mehaničkog sastava da prilikom prolaska mašine ploče tog tvrdog zemljišta oštete biljke.
Međuredna kultivacija se ne radi pre podne zato što su biljke tada previše krte i hidratisane. Stoga se kultiviranje kukuruza preporučuje od 12 časova pa nadalje kada biljke mnogo lakše podnose prolazak mehanizacije. Takođe, treba voditi računa kako podesiti motičice kultivatora da one pravilno urade svoj posao, odnosno da se maksimalno približe redu biljke, a da istovremeno ne oštećuju koren. Ako previše razmaknete radne elemente kultivatora i on ide preblizu biljke te odseca deo korena, onda ste napravili veliku štetu. Treba naći optimum između širine radnog zahvata, to jest širine zahvata koji obrađuje međureni kultivator i pravljenja bezbedne zone gde ne bi smeli da uđemo i na taj način povredimo biljku.
Međurednim kultiviranjem uništavaju se korovi i poboljšava aeracija. Naime, kada uradite međurednu kultivaciju onda izvedete rastresanje površinskog sloja zemljišta, odnosno poboljšavate aeraciju. Ta poboljšana aeracija utiče veoma pozitivno na samu biljku, koren ima mnogo bolje, nazovimo to, disanje, ubrzavamo sve metaboličke i fiziološke procese u biljci. Veoma je očigledna razlika između kultiviranog i nekultiviranog dela, golim okom se može videti kako biljke koje su kultivirane bolje i brže napreduju. Druga veoma važna stvar je ta što međurednom kultivacijom uništavamo korove u međurednom prostoru i na taj način smanjujemo brojnost korova, a time i njihovu kompetitivnu sposobnost. Korovi mogu da oduzmu 30, pa čak i 50 posto prinosa. Treća pogodnost međurednog kultiviranja ogleda se u tome što se na ovaj način popravlja i sam temperaturni režim zemljišta, što znači da se takvo zemljište bolje i brže zagreva. Sa dva međuredna kultiviranja ratari bi se rešili korova, a i aerisali površinski sloj zemljišta što je izuzetno važno za normalne fiziološke procese biljke.
