Pojam ekološka svest rado pominju đaci, nastavnici, analitičari, političari, dotičući se površno ovog pojma. Profesor Vukoman Maksimović ekološku svest definiše kao oblik društvene svesti koji se ispoljava na tri nivoa: na nivou uočavanja ili spoznaje, na nivou ponašanja i na nivou ciljeva.
Živimo u vremenu u kom je neoliberalni koncept postao najraširenija religija, a novac i profit nova božanstva. To nas je dovelo do toga da je životna sredina sve ugroženija, zagađenost sve veća, klimatske promene sve drastičnije, pogubnije, a kvalitet života velike većine ljudi sve lošiji i nesigurniji, kako sa materijalnog tako i sa zdravstvenog aspekta, smatra profesor Vukoman Maksimović, koji je pojam ekološka svest definisao u svojoj prvoj knjizi ekologije objavljenoj 2003. godine kao oblik društvene svesti koji se ispoljava na tri nivoa: na nivou uočavanja ili spoznaje, na nivou ponašanja i na nivou ciljeva. Ako samo jedan od nivoa nedostaje nema ekološke svesti.
Profesor Maksimović smatra da nam neke evropske zemlje mogu poslužiti kao uzor u borbi za zaštitu životne sredine jer je na primer reka Rajna bila 90-tih godina zagađena kao naš Begej. Krenulo se snažno sa primenom najboljih tehnologija u čišćenju svih zagađivača ove reke tako da je Rajna postala čista reka, voda se u njoj plavi na zadovoljstvo svih građana kuda ona prolazi. Ovako očišćenu reku treba u daljem nastanku čuvati. Ako nešto popravimo to treba održati u ispravnom stanju. Profesor Vukoman je naveo drastičan primer u našoj sredini a vezan za naš vodotok Begej. Godine 2018. Begej je očišćen sve do Mužljanskog mosta i na tom delu Begeja voda se plavila na zadovoljsto svih građana koji su pored tog dela Begeja. No, nije prošlo ni godinu dana u taj očišćeni deo Begeja iz više šahti, pored zgrada 20,19,18… izlivala se posle velikih kiša zagađena voda sa teškim smradom i kao takva ulivala se u očišćeni deo Begeja. Otkud ova zagađena voda? U kišnu kanalizaciju privatna domaćinstva ubacila su fekalnu vodu, šahtovi nemaju kapacitet posle velikih kiša da to sve održe i to je razlog što se ovo dešava i što se zapaža izbacivanjem zagađene vode u vidu vodotoka na pomenutim šahtovima šireći težak smrad i zagađujući očišćeni deo Begeja. Ovim postupkom nesavesni građani učinili su dvostruku štetu – zagađen je očišćeni deo Begeja a stanovnici u obližnjim zgradama trpe nesnosni smrad. Nedovršenom očišćenom Begeju i našem rezervatu Carskoj bari prete i nove opasnosti. Snažno izlivanje kanalizacionih voda u aleksandrovačkom kanalu i još nekih novih zagađivača koji će uskoro pristići. Profesor je naveo još jedan primer zapuštene ekološke svesti. Nedaleko od bazena za plivanje formirana je velika deponija koja je u zadnjih 15 godina čišćena skoro 10 puta i ubrzo obnavljana. Zašto se ovo dešavalo? Neki nesavesni građani noću su istovarali na očišćenom nam prostoru šut, stare šporete, staru odeću, utrobe životinja, plastiku, i raznih druge otpatke a stanovnici u skromnim okolnim kućama trpeli su u letnjim mesecima sa obnovljene deponije smrad, insekte koji se snažno razmnožavaju na obnovljenoj deponiji pa se dešavalo i to da su stizale mačke i kuce lutalice koje su obolevale na obnovljenoj deponiji a često su i svoj život završavale na njoj. Sve ovo što nam se dešava su posledice niske ekološke svesti i ljudskih zagađenja.
Profesor Vukoman podseća na poglavicu Sijetlo koji je 1854. godine predsedniku SAD Linkolnu u obraćanju izrekao najlepši ekološki uput tekst – „Svaki delić ove zemlje predstavlja svetinju mome narodu. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu svaka maglica u tami šume, svaka majušna buba sveti su u životu moga naroda. Mirisave trave su nam sestre, jelen, divlji konj, veliki orao – braća su nam… sočni pašnjaci, toplo ponijevo telo i čovek – sve pripada istoj porodici.. Ova blistava voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već krv naših predaka. Žubor vode glas je oca, moga oca. Reke su naša braća. Najveće blago zemlje je vazduh sve živo deli isti dah, životinja, drvo, čovek. Svima je taj dah potreban. Vi ’belci’ završićete u sopstvenim deponijama!“
