Iako postoje sporenja oko toga da li paradajz treba orezivati ili ne, činjenica je da sve i da se ne orezuje, to ovoj biljci neće smetati u rastu i razvoju. Mnogi baštovani uopšte ne orezuju paradajz i uzgoj prolazi bez većih problema. Međutim, orezivanje i te kako ima prednosti, ali samo na određenoj vrsti paradajza.
Osnovni argument u prilog orezivanja paradajza je taj da se ovom merom pomaže biljci da usmeri energiju ka razvoju plodova umesto ka bujanju lisne mase. Iz neorezane lisne mase vremenom će se formirati nove grane koje će oformiti plod. Međutim, orezivanje se ne sprovodi samo zato da bi se dobili veći plodovi što ranije tokom sezone vegetacije, već i da bi se biljka zaštitila od štetočina i bolesti. U slučaju da se u bašti primete izvesna gljivična oboljenja na biljkama, trebalo bi proveriti nivo provetrenosti, odnosno cirkulacije vazduha na mestu zasada a biljke bi bilo dobro orezati i ukloniti listove i grane napadnute gljivicama. Sa druge strane, ukoliko se na biljkama ne javljaju karakteristične pege po listovima, orezivanje se može i preskočiti. Kada je biljka pravilno orezana, prednosti se ogledaju u boljoj izloženosti lisne mase sunčevoj svetlosti te je i proces fotosinteze mnogo efikasniji a to za rezultat ima bolji rast i razvoj plodova.
Nemaju sve vrste paradajza jednaku potrebu za orezivanjem. Ukoliko se uzgajaju determinantne sorte, odnosno one čiji je rast u visinu ograničen, njima orezivanje nije potrebno. Ovo iz razloga što kod determinantnih sorti plodovi dospevaju u isto vreme te je sečenje listova i grana nepotrebno. Sa druge strane, kod gajenja indeterminantnih odnosno sorti neograničenog rasta, koje proizvode plodove tokom čitave sezone vegetacije, orezivanje je esencijalna mera. Ovim se postiže da se uobičajeno bujna puzavica drži pod kontrolom i biljka podstiče na razvoj manjeg broja krupnijih plodova umesto rasta lisne mase i razvoja većeg broja malih plodova paradajza. Kod sadnje indeterminantnih sorti na manjem prostoru u bašti, da bi za sve biljke bilo dovoljno prostora, orezivanje i postavljanje oslonaca je neophodno kako bi se sprečilo da biljka preterano izraste u visinu i postane previše grmolika. Ipak, i uz orezivanje, biljka neprestano ide u visinu a sve dok tako raste, proizvodi i plodove.
Na početku postupka orezivanja, potrebno je identifikovati zaperke na biljci. Zaperci, kao izdanci budućih grana, pojavljuju se u prostoru (pazuhu) između glavnog stabla i bočnih grana. Ukoliko se zaperci ne skidaju, oni će tokom vegetacije prerasti u grane, sa puno lisne mase i eventualno ponekim plodom na njima. Puštanje zaperaka da nesmetano rastu dovešće i do toga da biljka brzo preraste prostor koji joj je namenjen u bašti. Uklanjanje, odnosno zakidanje zaperaka koji nisu duži od 5-6 cm može se obaviti prstima tako što se oni jednostavno otkinu. Za duže zaperke, dobro bi bilo koristiti makaze za orezivanje koje su dezinfikovane kako bi se sprečilo eventualno širenje nekog oboljenja dok se sa njima prelazi sa biljke na biljku. Zaperke bi trebalo uklanjati periodično, u više navrata, dok su što manji, jer uklanjanje veće količine lisne mase odjednom, može izazvati stres kod biljke. Pored zaperaka, sa biljke je potrebno uklanjati i niske bočne grane. Naime, grane koje padaju nisko i blizu su zemlje ili je dodiruju, trebalo bi, ili odseći ili im obezbediti oslonac i privezati ih uz njega. Listovi koji dodiruju zemlju posebno su podložni napadima bakterija, gljivica kao i virusnim oboljenjima koji se brzo šire i zahvataju i ostatak biljke.
