Advokat i član Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Rodoljub Šabić ocenio je da bi insistiranje na uvodjenju obaveznog vojnog roka moglo da se pokaže i kao „rizičan avanturizam“, jer predstavnici vlasti treba da razmisle da li je bolje ulagati u druge potrebe sistema odbrane.
Stručnjaci su do sada s podozrenjem tumačili najave ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka, smatrajući da Srbija nema dovoljno novca za ovu ‘avanturu’. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, pre deset godina, s vremena na vreme, pa sve češće, srpski zvaničnici najavljuju veliki povratak obaveznog vojnog roka, koji je ukinut 1. januara 2011. godine, od kada armiju služe samo oni koji to odista žele.
Rodoljub Šabić, član Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, je rekao da bi uvođenje obaveznog vojnog roka donelo dodatni finansijski teret, a predstavnici vlasti moraju javnosti da kažu kolika su sredstva odvojena za vojsku i odakle bi se dodatna sredstva obezbedila, kao i da li bi, ako se već povećavaju rashodi, bilo bolje ulagati u druge potrebe sistema odbrane – bolje plate i uslove rada profesionalne vojske, infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i slično. Šabić je istakao da ne vidi šta bi se promenilo na bolje uvođenjem obaveznog vojnog roka. On je kazao da nedostaje odgovor nadležnih na pitanje kakve bezbednosne pretnje od Srbije zahtevaju promenu trenutnog kombinovanog vojnog sistema.
Prema njegovim rečima, stručna javnost nije konsultovana oko glavnih rizika i problema koje bi izazvalo vraćanje obaveznog vojnog roka. „Zbog toga je teško oteti se utisku da se lansiranje i verovatna realizacija ove ideje zasniva na proceni da je to trenutno povoljna politička poruka, a ne na argumentima koji bi bili rezultat kompleksne analize ekonomskih i bezbednosnih interesa Srbije“, zaključio je advokat. Šabić je istakao da u Srbiji gotovo sva državna pitanja manje zavise od relevantnih faktičkih i pravnih okolnosti, a mnogo više od želja i volje predsednika. „A budući da je on već izjavio da će predložiti uvodjenje obaveznog vojnog roka, čak i konkretnu dužinu roka od 90 dana, to praktično, gotovo izvesno znači da je odluka već doneta“, rekao je Šabić i dodao da tome doprinose i slične izjave ministra odbrane Nebojše Stefanovića kao i formiranje radne grupe u okviru ministarstva odbrane koja se bavi pitanjima vezanim za obavezno služenje vojske. „Takođe i činjenica da se u makar i poslovično netransparentnom budžetu u sredstvima za vojsku, mogu nazreti momenti poput izdvajanja sredstva za obnovu kasarni koji verovatno govore isto to“, kazao je on.
Šabić je ocenio da je potrebno promeniti uslove rada u vojsci, pre nego sistem. „Kod nas, prema čestim medijskim izveštajima, zbog niskih plata, loših uslova rada, korupcije itd. vojsku na godišnjem nivou napušta 1.000 do 2.000 profesionalaca. Česte su i informacije o odlasku oficirskih kadrova čak i sa visokih pozicija, koji nakon dugogodišnjeg služenja napuštaju sistem nezadovoljni uslovima rada. U tom kontekstu važno je seriozno, odgovorno razmotriti da li se obaveznim vojnim rokom može nadomestiti odliv profesionalaca ili bi se olakim i nekritičkim pristupanjem takvom rešenju mogla ugroziti bezbednost zemlje“, zaključio je Šabić.
