Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije saopštilo je da je danas održana radionica na kojoj je razmatrana uspešnost realizacije drugog pilot programa državne mature, održanog od 5. do 8. aprila i predložena rešenja za njeno unapređenje.
Drugi pilot državne mature program omogućio je detaljno sagledavanje i procenu gotovo celokupnog procesa – od pripreme ispitnih materijala, preko distribucije i obezbeđivanja regularnosti ispita, do provere kvaliteta ocenjivanja i analize povratnih informacija na nivou škola i sistema. Učestvovali su učenici četvrtih razreda, ovaj put iz svih srednjih škola iz cele Srbije. Cilj drugog pilot programa, pored pomenute analize, jeste i da se sve škole pripreme za uvođenje državne mature, koja je planirana za 2024. godinu.
Procedure su, prema mišljenju velike većine svih učesnika, bile jasne – od postupka prijavljivanja, do distribucije materijala do organizacije ispita u školama. Između 94 i 100 odsto učesnika smatra da je sve uspešno realizovano. Pored toga što je pilot obuhvatio proveru procedura, istovremeno se analizirao i način ocenjivanja i kvalitet zadataka, tako da su, po prvi put, sve srednje škole, odnosno nastavnici u tim školama, imali priliku da se upoznaju sa konceptom testa.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić iskazao je tim povodom zahvalnost svim učesnicima na dobro odrađenom poslu. On je posebno pohvalio one škole koje su maksimalno iskoristile mogućnost koja im je pružena i upoznale se u potpunosti sa onim što ih očekuje 2024. godine, navodeći da je dosta škola već uradilo internu evaluaciju na osnovu kojih pripremaju planove za unapređivanje nastave i značaj mature shvataju kao mehanizam za poboljšanje kvaliteta nastave. Takođe, Ružić je ukazao i na pojedine škole koje su dodatno motivisale učenike da uspešno realizuju test, kao što je bila opcija besplatne maturske večeri za učenika sa najboljim rezultatom. On je preneo da je Ministarstvo preporučilo školama da, kao jedan vid motivacije, učenicima koji dobro urade test upišu i bolje ocene u dnevnik, i istovremeno izrazio nezadovoljstvo pojedinim školama koje ovu priliku nisu iskoristile i čiji se rezultati negativno odražavaju na uspeh drugog pilota.
Ispite u okviru pilotiranja radili su učenici koji ove godine završavaju srednju školu, tako da ta generacija neće učestvovati u državnoj maturi kada bude uvedena. Učenici su testove radili bez pripreme, u toku redovnog nastavnog dana. Samim tim njihova motivacija nije bila visoka. Iako rezultati učenika ni ovaj put nisu bili u fokusu, ipak su bolji nego u oktobru 2020. godine, kada je državna matura pilotirana prvi put. Najveća postignuća su na testovima stranih jezika, gde su gimnazijalci osvajali i do 64 poena u proseku, odnosno do 51 poen učenici srednjih stručnih škola. Kada je reč o ostalim opšteobrazovnim predmetima, gimnazijalci su najbolje uradili hemiju (u proseku 51 bod), a učenici srednjih stručnih škola istoriju (36 bodova u proseku). Test iz srpskog jezika su, očekivano, najbolje uradili gimnazijalci (u proseku su osvojili 47 bodova), a dosta gimnazijalaca je test rešio sa maksimalnih 100 poena, odnosno srednjoškolaca sa 93. Iako su učenici u rešavanju zadataka iz matematike bili manje uspešni (18 bodova u proseku u gimnazijama), bilo je dosta gimnazijalaca sa ukupnim poenima od 97, odnosno srednjoškolaca sa 81. Generacija koja će polagati državnu maturu imaće dve probe, prvu u maju 2023. godine, a drugu 2024. godine, te će imati priliku da provere svoje znanje koje je potrebno za polaganje po novom sistemu, dodaje se u saopštenju.
