Kamatna stopa – euribor, je prvi put od novembra 2015. godine u plusu. Ova informacija je značajna za korisnike kredita u Srbiji, kojima se iz tog razloga povećava iznos mesečnih rata. Sem toga, banke povećavaju i cene naknada, poput održavanja računa i e-banking transakcija, što za korisnike kredita, uz rast euribora, predstavlja dupli udarac na kućni budžet.
Analizirajući rast profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u odnosu na isti period prethodne godine, NBS je utvrdila da je na nivou bankarskog sektora došlo do povećanja prihoda po osnovu naknada i provizija, pre svega u vezi sa pružanjem platnih usluga. Centralna banka podsetila je da je zakonom o platnim uslugama predviđeno da pružalac platnih usluga ima obavezu da na jasan, razumljiv i transparentan način informiše korisnike platnih usluga o naknadama koje im naplaćuje za pružene usluge. „Uprkos tome što je način privlačenja, odnosno zadržavanja klijenata u domenu poslovne politike banke, sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti, ponekad naizgled kratkoročna dobit može da se odrazi negativno na poslovanje banke kroz dugoročno smanjenje baze klijenata banaka“, naglašeno je u saopštenju NBS. Dodaje se da će NBS, kao i do sada, u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, donositi propise i kontrolisati bonitet i zakonitost poslovanja banaka i drugih pružalaca platnih usluga.
„S tim u vezi, NBS će nadzirati da li se banke pridržavaju, između ostalog, odredaba ugovora zaključenih s klijentima, kao i da li posluju u skladu sa postojećim propisima, poslovnom politikom, internim pravilima i procedurama koje moraju biti u skladu sa imperativnim propisima. U tom smislu, kao institucija nadležna za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, NBS neće dozvoliti da se na bilo koji način naruši postignuta finansijska stabilnost i ugrozi sistem štednje u našoj zemlji“, ističu iz NBS. Od marta 2019. godine NBS objavljuje pregled naknada pružalaca platnih usluga za navedene usluge na svom sajtu, pomoću kojeg se može uporediti kolika je visina naknada za najčešće korišćene usluge povezane s platnim računom kod različitih pružalaca. Kako je navedeno, NBS određenim regulatornim aktivnostima nastoji da poveća mobilnost klijenata, kako bi klijenti mogli da vrlo lako pređu u drugu banku. „Korisnici mogu veoma jednostavno da promene banku, odlaskom u novu banku od koje mogu da zahtevaju uslugu promene platnog računa, kao i uslugu refinansiranja svih obaveza u prethodnoj banci. Nova banka u kojoj otvaraju račun dužna je da preduzme sve aktivnosti koje su potrebne da se zatvori račun i sve obaveze u staroj banci“, objasnili su iz NBS.
Danas je stigla i vest da je kamatna stopa po kojoj evropske banke jedna drugoj pozajmljuju novac – euribor, prvi put od novembra 2015. godine u plusu. Ova informacija je značajna i za korisnike kredita u Srbiji, jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug. U Udruženju bankarskih klijenata Efektiva izračunali su kako bi ova promena mogla da utiče na rate kredita građana koji su se zadužili u Srbiji. Na primeru kredita od 80.000 evra na 25 godina, rata je, po računici Efektive, početkom godine bila 377 evra, a sada je 400, što je povećanje od 23 evra. „Ako Euribor bude jedan odsto, rata će biti 445 evra, što je povećanje od 68 evra, a ako se poveća na dva odsto, rata bi bila 491 evra, što je povećanje od 114 evra, u odnosu na početak godine“, navela je Efektiva. Kao što je već rečeno banke povećavaju i cene naknada, poput održavanja računa i e-banking transakcija, što za korisnike kredita, uz rast euribora, predstavlja dupli udarac na kućni budžet.
