Mislim da REM zaslužuje svaku moguću kritiku, jer je on u svojem radu poslednjih godina pokazao čitav niz propusta, rekao je bivši ministar za kulturu i informisanje Vladan Vukosavljević.
Biro za društvena istraživanja predložio je usvajanje regulative koja bi obavezala medije da budu čuvari javnog interesa, a Antibot zakon, kako su ga nazvali, trebalo bi da usvoji naredni saziv Skupštine. Izvršni direktor BIRODI-a Zoran Gavrilović često je kritikovao rad REM-a, pa se i u obrazloženju ovog zakona spominje Regulatorno telo. BIRODI navodi da je „botovsko ponašanje postalo legitimno i legalno“ zbog nepostupanja REM-a i niskog uticaja strukovnih udruženja na primenu Etičkog kodeksa novinara. Šta misli o ovoj inicijativi, pitali smo bivšeg ministra za kulturu i informisanje Vladana Vukosavljevića.
Botovi su osobe koje s položaja javnih funkcionera, političara, analitičara, novinara ili građanina u medijima ili na socijalnim mrežama promovišu sebe ili nekog drugog, ili pak etiketiraju, vređaju ili ismevaju nečija dostignuća
Na pitanje kako komentariše najavljeni zakon, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić kaže za Danas da “veću glupost odavno nije pročitala”.
– Sve više razmišljam da osnujem Društvo za zaštitu Zorana Gavrilovića. On mu dođe nešto kao ljubimče, ali ugroženo, samo sobom i okrutnim svetom. I poput nekog intelektualnog hrčka, stalno vrti jedno te isto, i svaki put se povredi. Zato ga, zaista, treba zaštiti, pa i Zakonom. I da sam u Skupštini, glasala bih za to. Stvarno mu treba pomoć – kaže Zekić.
Sa druge strane, Zoran Gavrilović navodi za Danas da upravo ova izjava pokazuje koliko je ova vrsta zakona potrebna.
– U samoj izjavi postoje elementi botovanja koje obavlja javna funkcionerka koristeći etikete, doduše ne na nivou direktora Instituta Jozef Mengele, kako neki nazivaju BIRODI zbog istraživanja koje je kao validno ocenjeno od Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja – WAPOR i zbog kojeg sam pozvan u članstvo WAPOR-a i imenovan za nacionalnog koordinatora, a Srbija prepoznata kao država, uz Tursku i Austriju, gde postoji problem slobode realizacije istraživanja javnog mnjenja, čemu doprinose upravo javni funkcioneri kao sto je Olivera Zekić. Javna funkcionerka koja u izbornoj noći daje savete predsedniku Republike kao predsedniku vladajuće stranke šta da radi sa strankom govori koliko ona razume opis posla i motivaciju – kaže Gavrilović.
On dodaje da je profesionalna diskralifikacija sa pozicije moći koju nosi javna funkcija jedan od tipova botovanja, te da predložemni zakon treba da pomogne da se u Srbiji stvori bolji Zakon o elektronskim medijima, posebno da se promene članovi 5 i 47.
