Ja smatram da je ukrajinska kriza malo ujedinila evropski prostor, rekao je Istoričar Srđan Cvetković.
Evropska budućnost Srbije je priča bez početka i kraja. Proces pristupanja predugo traje pa se s razlogom otvaraju dileme kakva je budućnost Srbije u svemu tome. Istoričar Srđan Cvetković smatra da je ukrajinska kriza malo ujedinila evropski prostor, pa i da to otvara nove perspektive.
Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže za RTS da ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice, koju podržava i Šarl Mišel, zavisi od jedinstva unutar Unije, ali da nema smisla ako jednog dana njen deo ne bude i Rusija. Istoričara Srđana Cvetkovića pitali smo kako vidi budućnost Evropske unije?
Uoči dolaska u Beograd, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da ima plan za reformu politike proširenja.
Profesor Slobodan Zečević kaže da već oko 20 godina traje priča o proširenju na države Zapadnog Balkana i da Mišel govori o ubrzanju tog procesa.
„Ubrzanje je trebalo da donese nova metodologija koja se primenjuje od prošle godine, ali videćemo kakvo će to ubrzanje biti“, ističe Zečević.
Kaže da je postepenost drugi princip koji Mišel pominje.
„To bi trebalo da znači da kada otvorite određeni klaster i uđete u jedan segment procesa evropskih integracija, dobijete sredstva i fondove kao da ste država članica, što bi za nas bilo veoma bitno. Bili bismo ravnopravniji sa članicama Evropske unije u okruženju“, objašnjava Zečević.
Ističe da je Mišel pominjao čak i da bi resorni ministar trebalo da prisustvuje sastancima Saveta ministara u Briselu, što bi bila neka vrsta pripreme Vlade Srbije za buduće članstvo u Evropskoj uniji.
