Predstavnici Asocijacije proizvodjača malina u Srbiji su saopštili da od otkupljivača, vlasnika hladnjača očekuju da otkupna cena maline bude 600 do 800 dinara po kilogramu.
Asocijacija malinara očekuje da cena maline bude do 800 din/kg jer su po više desetina odsto povećani svi troškovi, od rada, goriva, mineralnog djubriva do zaštitnih sredstava. Prve ponude otkupljivača, vlasnika hladnjača za otkup malina su od 450 do 500 dinara po kilogramu, a pojedini nude ugovore već sada mesec dana pre početka berbe po 500 dinara, kako bi se unapred zaštitili od rasta cene. Ove godine rod maline će sigurno biti manji zbog prošlogodišnje suše i ovogodišnjeg hladnog proleća i nevremena, praćenog gradom koji su oštetili lastare, pa je procena da će rod biti manji oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu kada je ukupno iznosio 50.000 tona. Ove godine neće biti veći rod od 35.000 tona.
Malina je prošle godine prodavana po ceni od 300 do 420 dinara, a hladnjačari su je prodavali po 1.000 dinara. Iz Asocijacije malinara upozoravaju da hladnjačari zarade duplo više od proizvođača i da se i ove godine pojavio lobi koji već sada tvrdi da su proizvođači malina prošle godine dobro zaradili i da cena ne treba da bude veća od 500 dinara, pa nagovaraju proizvođače da potpišu ugovore. Ovo udruženje je uputilo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije dopis povodom kampanje u javnosti da se smanje cene malina.
Prve maline ovogodišnjeg roda pojavile su se u prodaji na valjevskoj “zelenoj pijaci“, a kilogram sveže ubranih plodova košta 700 dinara. U drugim gradovima na pijačnim tezgama cena ovog voća je od 1.000 do 1.500 dinara. Ipak cena na veliko je dosta niža te proizvođači u valjevskom kraju, gde je proteklih dana uveliko počela berba najprofitabilnijeg srpskog voća, za kilogram dobijaju od 450 do 550 dinara. U mestima gde nije bilo vremenskih nepogoda i na parcelama na kojima su primenjene sve agrotehničke mere prinosi su zadovoljavajući, kažu malinari. Ipak naglašavaju da će rod u odnosu na prošlogodišnji biti umanjen za 30 procenata, čemu je kumovala velika suša tokom prošlog leta, tako da lastari nisu dostigli dovoljnu visinu što automatski podrazumeva i manje crvenih plodova ove godine. Osim toga, mnogi malinjaci bili su i na udaru gradonosnih oblaka proteklih sedmica što takođe dovodi do smanjenja prinosa. I hladnjačari očekuju solidan kvalitet ovogodišnjih plodova, međutim kako kažu zbog smanjenja prinosa otkupiće i manje količine “crvenog zlata“.
