Srbija je prošle godine za penale i kazne platila 190 miliona evra, rekao je ekonomista Branko Dragaš govoreći o odštetama koje država daje zbog suđenja u rokovima koji nisu razumni.
Jedan od velikih problema u našem sudstvu je povreda prava na suđenje u razumnom roku. U praksi se dešava da se poneki predmeti ne rešavaju i po 20 godina, dok je stav Evropskog suda u Strazburu da je takva praksa nedopustiva.
Praksa Evropskog suda pokazala je da je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno kada sudski postupak nije pravosnažno okončan tri godine od trenutka kada je pokrenut. U Privrednom apelacionom sudu trenutno se nalazi 4.800 predmeta po žalbama na odluke o odštetama zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, saznaje „Politika”. Svi prvostepeni privredni sudovi, osim jednog, imaju blokirane račune. Zbog isplate naknade štete čak 15 od 16 privrednih sudova u Srbiji je blokirano. Ekonomistu Branka Dragaša smo pitali da li će ovakve finansijske odštete naterati sudove da sude u razumnom roku.
Kada sudija Privrednog suda u Kraljevu putuje u sudsku jedinicu u Kruševcu – gorivo plaća iz svog džepa. Sudije Privrednog suda u Kragujevcu ne mogu da koriste telefonske aparate u svojim kancelarijama, jer računi nisu plaćeni već duže vreme. Zato delioci pravde razgovore obavljaju preko svojih mobilnih telefona. Sve što im je potrebno za rad, počevši od papira za štampanje, kupuju sami. Ove informacije čule su se na stručnom seminaru „Suđenje u razumnom roku”, koji je nedavno organizovala „Kec grupa” u Beogradu. Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio je na snagu 1. januara 2016. godine. Njime je propisano da može biti dosuđena odšteta od 300 do 3.000 evra, ali zakon nije definisao koje je to optimalno vreme u kome se suđenje mora završiti.
