Vraćanje imovine vlasnicima kojima je imovina davno oduzeta zove se restitucija. Taj proces je komplikovan i dug a i nije sasvim pravedan. Gde je to bilo moguće, imovina je vlasnicima vraćana u naturi i celini, a tamo gde to nije moguće zakonodavac je predvideo da će se vratiti 15 odsto imovine u novcu i to na rok koji može biti i do 12 godina. Radovan Đuričić iz Udruženja „Restitucija 2020“ zato traži da se sporni zakon poništi i donese novi.
Prema najavama Ministarstva finansija, poslednjeg dana marta počela je isplata akontacije obeštećenja u novcu za 3.462 vlasnika oduzete imovine, u iznosu od oko 4,6 miliona evra. Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić najavio je da će ta organizacija tražiti izmenu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju sa zahtevom da se umesto novca supstitucijom vrati adekvatna imovina. Da li ovaj predlog smatra dobrim i šta bi još trebalo izmeniti u pomenutom Zakonu pitali smo Radovana Đuričića iz Udruženja „Restitucija 2020“.
Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić je rekao da će posle formiranja nove vlade zatražiti izmenu tog zakona jer je izvesno da država može da vrati veći deo oduzete imovine u naturi, ako ne istu, bar adekvatnu.
„Tražićemo izmenu zakona sa zahtevom da se u naturalnom obliku vrati, osim poljoprivrednog i šumskog zemljišta i građevinsko zemljište i objekti jer za to postoje jasni argumenti da državne imovine ima dovoljno za takvo obeštećenje“, kazao je Antić povodom početka isplate akontacije od deset odsto vrednosti obeštećenja vlasnicima imovine oduzete posle Drugog svetskog rata.
Dodao je da je proces vraćanja zemljišta prema Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju tekao dosta otežano i da je tek pet godina po donošenju zakona počelo da se vraća poljoprivredno i šumsko zemljište koje je prošlo proces komasacije, a u januaru ove godine i zemljište koje je prošlo arondaciju.
