Žetva pšenice ranih sorti je već počela u srednjem Banatu, a vrlo brzo će i u ostalim delovima zemlje.
Otkupna cena pšenice nezadovoljavajuća je u odnosu na to koliko je novca utrošeno za gorivo, prihranu i seme sa ovogodišnjim poskupljenjima a suša je takođe uzela deo roda, kao i prošle godine. Direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović izjavila je da se ove godine, sa 621.000 ha koliko je zasejano pod ovom kulturom, očekuje najmanje tri miliona tona roda.
Odluke Vlade o zabrani, pa onda o kvotama za izvoz unela je pometnju na tržištu žitarica i donela probleme mnogim izvoznicima, ali i proizvođačima i skladištarima. Savović je rekla da je za mart, april i maj izvezeno skoro 290.000 tona pšenice i brašna preračunatog na zrno. U međuvremenu, stvorili su se viškovi, odnosno silosi nisu oslobođeni pravovremeno za priliv novog roda. „Uveliko smo zakasnili za bilo kakvo rešenje da naši silosi ne budu prepuni. Ono što bi država mogla da uradi, to je da preko Direkcije za robne rezerve izađe i kupi količine koje bi morale da budu merene u stotinama hiljada, a ne desetinama hiljadama tona, u ovom situaciji“, kaže Sunčica Savović i ističe da novu tržišnu godinu počinjemo sa zalihama koje će biti veće od 700.000 tona.
Prošle nedelje su kupci proizvođačima nudili akontacione cene, najčešće od 30 do 35 dinara po kilogramu ili konačne sa uračunatim PDV-om od 34 do 37 dinara po kilogramu. Cena pšenice je bila u padu, jer je pratila međunarodno tržište.
Dakle cena je poznata ali proizvođačima neodgovarajuća, koji smatraju da bi otkupna cena za ječam morala da bude minimum 40, a za pšenicu 45 dinara pa i više s obzirom na stanje u susednim zemljama.
Ratari će uglavno polovinu roda prodati jer se neke stvari moraju isplatiti, a polovinu će ostaviti na lageru da sačekaju nešto bolju ponudu uz nadu da će se nešto promeniti.
