Jedno od rešenja koje nudi država onima kojima se nije mogla vratiti originalna imovina u procesu restitucije, jeste vraćanje 15 odsto vrednosti imovine u novcu na rok do 12 godina. Radovan Đuričić iz Udruženja „Restitucija“ veoma je protiv takvog zakona i napominje da je jedino pravično rešenje u ovom slučaju supstitucija, to jest vraćanje druge imovine u državnom posedu, slične vrednosti.
Iz ministarstva finansija su naglasili da je, bez obzira da li se radi o bivšim vlasnicima, njihovim zakonskim naslednicima ili naslednicima preminulih primalaca obeštećenja, radi isplate akontacije, kada je u pitanju restitucija, za svakog primaoca akontacije, potrebno dostaviti određenu dokumentaciju. Do 18. marta su 3.034 osobe koje treba da dobiju akontaciju 31. marta dostavile potrebnu dokumentaciju, što je 65,5 odsto. Zbog čega je procenat onih koji treba da dostave dokumentaciju prešao tek polovinu i da li se uvek čeka „poslednji dan“ pitali smo Radovana Đuričića iz Udruženja „Restitucija“.
Inače, prema ranijim najavama iz Agencije, ceo proces restitucije trebalo bi da bude okončan do 2025. godine. U tom periodu trebalo bi da se okončaju svi postupci povraćaja u naturi, koji se odnose i na poslovne objekte, zgrade, i na građevinsko i poljoprivredno zemljište, kao i postupanja kod odluka drugostepenih organa i sudova.
Ipak, naslednicima imovine oduzete nakon Drugog svetskog rada i dalje veliki problem predstavlja nepoštovanje zakonskog roka za odlučivanje o žalbi na prvostepeno rešenje Agencije za restituciju, pa se umesto propisanih 90 dana o žalbama u Ministarstvu finanasija odlučuje godinu, dve dana pa i više, što obesmišljava ideju pravične naknade u restituciji.
