Žene u Srbiji od 1. januara 2023. godine moći će da idu u penziju sa navršene 63 godine i šest meseca života. To znači da im je ostalo još nekoliko meseci za penzionisanje po starim uslovima prema kojima im je za odlazak u penziju bilo potrebno da navrše 63 godine i četiri meseca života. Kad se radi o muškarcima, uslovi za penzionisanje, barem za sada neće se menjati, pa će granica za njihov odlazak u penziju ostati na 65 godina starosti.
Prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju starosna granica za pripadnice nežnijeg pola pomera se svake godine kako bi došlo do izjednačavanja godina života žena i muškaraca. Od 2014. godine se za žene svakog 1. januara menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva meseca do šest meseci godišnje. Tako će biti sve do 2032. godine kad će žene moći da idu u penziju sa 65 godina starosti kao muškarci. Žene u Srbiji od 1. januara 2023. godine moći će da idu u penziju sa navršene 63 godine i šest meseca života.
Nova pravila važe i ukoliko građani žele da idu u prevremenu penziju, a promena se odnosi i na muškarce i na žene. Ove godine muškarci mogu da idu u prevremenu penziju sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života, a žene sa 39 godina i osam meseci staža osiguranja i najmanje 59 godina života. Od 1. januara 2023. godine muškarci će u prevremenu penziju moći da idu sa ravno 60 godina života i 40 godina staža. Kod žena će takođe biti potrebno 40 godina staža, ali nešto manje godina života – 59 godina i šest meseci. Od 2024. godine i za prevremenu penziju pripadnici oba pola biće izjednačeni jer će se od tada starosna granica za žene pomeriti za šest meseci, odnosno na 60 godina života.
Ono što je jednako za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom tog perioda redovno uplaćivali doprinose. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.
Inače, broj penzionera u Srbiji koji primaju penziju iz PIO fonda smanjen je za 58.000 od izbijanja pandemije, pokazuju najnoviji statistički podaci. U junu ove godine, isplata penzije obradovala je 1,649 miliona penzionera u poređenju sa 1,692 miliona na kraju 2021, dok je godinu dana ranije, na kraju 2020. godine, penziju je primalo 1,708 miliona najstarijih sugrađana. Broj penzionera u Srbiji opada godišnje 1,5 odsto od 2019. godine, što smanjuje rashode u budžetu za isplate penzija. Prema analizi Fiskalnog saveta, rashodi za penzije povećani su u 2022. za 5,5 odsto, u skladu sa indeksacijom penzija „švajcarskom“ formulom, uz dodatno povećanje transfera PIO fondu iz republičkog budžeta za isplatu jednokratne pomoći od 20.000 dinara svim penzionerima. Međutim, prilikom izrade budžeta pretpostavljeno je da će broj penzionera u 2022. biti isti kao 2021, što se gotovo sigurno neće desiti, ocenio je Savet. Zbog smanjenja broja penzionera, koje budžet ne predviđa, oni očekuju da će rashodi za isplate penzije u 2022. biti oko 80 miliona evra manji od onih koji su planirani budžetom.
