Uljana repica se gaji na neutralnim zemljištima bogatim humusom i kalcijumom. Razvija dubok i snažan koren i zato je treba sejati na odgovarajućim zemljištima. Setva na lošijim zemljištima znatno utiče na smanjenje prinosa.
U fazi cvetanja uljana repica sadrži dva puta manje teško svarljive celuloze nego lucerka. Koristi se i kao medonosna biljka zbog dugog perioda cvetanja. U nekim zemljama koristi se i za proizvodnju biodizela. Monokulturu ova biljka ne podnosi. Treba je sejati posle 4 godine iza uljane repice, suncokreta, soje i gorušice. Sa ovim vremenskim razdobljem izbegava se rizik od napada određenih štetočina i bolesti.
Predusevi su uglavnom strna žita i ostaje kratak period od obrade zemljišta do setve. Strništa se moraju prvo plitko izorati na dubinu 12-15 cm, zatim izorati na dubinu 25-30 cm. Oranje treba obaviti dvadeset dana pre setve, da bi zemljište sleglo. Posle oranja zatvoriti brazdu da zemljište bude što ravnije i da se kvalitetnije uradi predsetvena priprema. Od velikog značaja je da se predsetvena obrada zemljišta obavi što kvalitetnije kako bi se dobio setveni sloj mrvičaste strukture, jer je seme uljane repice sitno i seje se na malu dubinu. Optimalni rok za setvu uljane repice je kraj avgusta i početak septembra. Ovaj vrlo kratak rok za setvu treba ispoštovati zbog razvoja biljaka do početka zime, odnosno prvih mrazeva. Na prinos semena se nepovoljno odražava kako prerana tako i prekasna setva. Ranom setvom se biljke dobro razviju i velika bujna masa izmrzne, a kasnom setvom usev se dobro ne ukoreni i slabo ponikli usev izmrzne sa pojavom prvih mrazeva.
Setva se obavlja u redove sa žitnom sejalicom na rastojanju 25 cm, i na dubinu 1,5 – 2,5 cm. Potrebna količina semena za setvu zavisi od sorte i kreće se od 3,5 – 5,5 kg/ha i treba da obezbedi 60-70 izniklih biljaka po kvadratnom metru ili 50 – 55 biljaka po metru kvadratnom u žetvi. Đubrenje je najbolje uraditi ako se zna potreba zemljišta za hranivima i sorte koja se seje. Neke optimalne koliČine hraniva za prinos od 3.000 kg/ha su: azota 210 kg, fosfora 75 kg i kalijuma 300 kg. Polovinu količine fosfora i kalijuma uneti pre oranja i zaorati, a drugu polovinu uneti sa predsetvenom pripremom. AZOTNO đubrivo 1/3 uneti sa predsetvenom pripremom, a 2/3 rano u proleće. Sa količinom azota u jesen treba biti obazriv da ne bi usev bio bujan i lakše došlo do izmrzavanja.
Posebnu pažnju u jesenjem delu vegetacije treba obratiti na mere nege. Uljana repica je sitnozrna kultura koja u vreme nicanja NE TRPI prisustvo korovskih biljaka i zasenjavanje jer može doći do propadanja klijanaca a samim tim dolazi do proređivanja useva što se direktno odražava na gustinu i na prinos. Štetočine koje se javljaju u jesenjem delu vegetacije mogu uticati na smanjenje broja izniklih biljaka. Stalnim praćenjem useva u jesenjem delu vegetacije, i pravilnom primenom mera nege, u slučaju pojave korova i štetočina mogu se izbeći negativni efekti i smanjenje prinosa.
