Zlatasto žutilo vinove loze je veoma destruktivno oboljenje, za koje ne postoje hemijske mere suzbijanja. Osnovne mere zaštite podrazumevaju suzbijanje vektora i uništavanje zaraženih čokota.
Simptomi zlatastog žutila vinove loze ispoljavaju se na svim nadzemnim delovima loze. Pupoljci na lastarima i delovima obolelih čokota kreću sa zakašnjenjem u proleće. Kod mnogih čokota vinove loze, kretanje pupoljaka izostaje. Lastari imaju skraćene internodije i nedovoljno odrvenjavaju što dovodi do njihovog sušenja tokom zime. Na cvastima dolazi do pojave nekroze tako da nema formiranja grozdova ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta. Na listovima zaraženih čokota dolazi do promene boje i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. U kasnijim fazama razvoja listovi se savijaju po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze. Kod crnih sorti inficirani listovi su tamnoljubičasti do svetlocrveni, a kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti. Za zaštitu vinove loze od zlatastog žutila ne postoje hemijske mere suzbijanja. Osnovne mere zaštite podrazumevaju suzbijanje vektora i uništavanje zaraženih čokota.
Sada je period kada se simptomi zlatastog žutila mogu lako uočiti u vinogradima te je preporuka da se svi zaraženi čokoti uklone iz zasada i unište kako bi se sprečillo dalje širenje ovog veoma opasnog oboljenja vinove loze. Za svega nekoliko godina može doći do zaraze celog vinograda i uništenja proizvodnje grožđa.
Kratke smernice pri prepoznavanju simptoma oboljenja u vinogradima su sledeće: promena boje lista – kod crnih sorti ljubičasta do crvena, kod belih sorti zlatnožuta; savijanje spoljašnjih ivica lista prema naličju; skraćene internodije na lastarima; pojava rehuljavih grozdova koji zaostaju u razvoju u odnosu na zdrave i širenje infekcije unutar zasada duž redova.
