Nacionalni prosek kukuruza će biti od tri do 3,5 tone po hektaru, izjavio je dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad na tradicionalnom Jesenjem danu polja koji organizuje ova naučna kuća.
Kiša nije popravila stanje kukuruza pa će prinosi biti značajno niži u odnosu na višegodišnji prosek. Zbog klimatskih promena i velikih vrućina, preporuka ratarima za 2023. godinu je da dogodine seju rane hibride, u prvoj sedmici aprila kada je temperatura zemlјe na dubini od pet do sedam santimerata 10 do 12 stepeni. Kukuruz niko ne treba da seje pre 15. marta, ali se može sejati u prvoj sedmici aprila i mi već godinama u tom periodu imamo klimu koja pogoduje da se seme položi u zemlјu. U novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo za više od osam decenija postojanja stvoreno je više od 1.500 kvalitetnih sorti i hibrida niza kultura. Zbog klimatskih potreba nauka sad treba stvori kulture koje će se prilagoditi tom novom vremenu.
U narednoj setvi biće nestašice kvalitetnih hibrida kukuruza jer novo vreme traži i nove hibride. Sad se stvaraju novi hibridi ,,žutog zlata’’, koji moraju da se prilagode klimatskim promenama koje su stigle. One najavljuju da će prosečna temepratura biti viša za 1,5 stepeni u 2040. godini. Pred nama su novi zadaci da stvorimo nove sorte i hibride kod svih kultura. Zbog klimatskih promena preporuka sa svetskih skupova je da budu usevi koji će ranije ići u setvu, ali će i stizati za žetvu i sakupljanje, pri nego što suše oberu rod. Jer, i najnovija istraživanja pokazuju da je suša u Sribji za poslednjih deset godina ,,obrala’’ useve u vrednosti od šest milijardi dolra. Upozorenja su da u svakih 100 godina čak 52 budu sušne. Znači treba i da se pripremimo za više zalivnih sistema nego što ih sad imamo u Srbiji koja je siromašna vodama. Istražvianaj pokazuju da nam slede i ,,bitke’’ za više vode od koje će zavisiti dve i tri žetve, kao i veća proizvodnja hrane.
Stručnjaci ističu da će kukuruza i ove godine biti dovoljno za domaće potrebe koje se kreću oko četiri miliona tona godišnje. Ali, izvoz će biti manji od očekivanog. Inače, u 2021. godini ukupan izvoz agara iz Srbije bio je vredan 4,9 miliajrdi dolara. U tome je izvoz kukuruza doneo 557 miliona dolara.
Kada je reč o soji trenutna kiša će samo donekle popraviti stanje ulјarice, ali samo one koja je još zelena, ali na tim parcelama, ipak neće biti nešto veći prinosi. Ima dosta njiva na kojima soje ima ispod tone po hektaru, premda ima očekivanja da ćemo soje ove godine imatu u proseku 1,8 tona po hektaru. U proteklih deset godina se pokazalo da kasnije sorte bolјe uspevaju u odnosu na rane pa bi ratari trebali da slede tu praksu.
