Ukusi su različiti ali rakija od dunja je za mnoge najbolja rakija i nema joj premca. Mnogi su majstori za dunju ali kako je pravilno pripremiti za kazan?
Preporučljive sorte dunja namenjene za preradu u rakiju su: Vranjanska, Leskovačka, Tijumf, Šampionka. Pri proizvodnji rakije dunjevače, daleko je važnije zdravstveno stanje, stepen zrelosti i čistoća plodova. Dunje se beru od sredine oktobra ali one ne sazrevaju na stablu već nekoliko nedelja posle berbe. Kod dunje se razlikuju dva stepena zrelosti: fiziološka ili botanička zrelost i potpuna ili konzumna zrelost. U kom stepenu zrelosti će se plodovi brati isključivo zavisi od namene. Ako se beru za preradu onda se beru u potpunoj zrelosti. Plodovi dunje su potpuno, odnosno tehnološki zreli onda kada dobiju najbolji ukus i miris, kao i svojstvenu boju pokožice, koja je karakteristična za određenu sortu. Posle branja, pranja, prebiranja i dozrevanja obavlja se mlevenje plodova. Mlevenjem treba postići što bolje usitnjavanje voća, ali tako da se semenke ne oštete, jer to može izazvati gorak ukus rakije. Nalivanje vrele vode na ovu voćnu masu je veoma važan tehnološki postupak. Na taj način, postignutim zagrevanjem komine, oko 70°C, prisutni mikroorganizmi bivaju sprečeni u svom radu, čiji su rezultati, najčešće štetni po kvalitet rakije. Ćelijske opne tako blanširane voćne mase lakše se razgrađuju tokom fermentacije i veće je iskorišćavanje aromatičnih komponenti i fermentabilnog šećera. Posle hlađenja voćne mase, odnosno komine, potrebno ju je zasejati selekcionisanim kvascem, blago zatvoriti, kako bi CO2 u toku fermentacije mogao da izlazi. Početkom fermentacije stvara se klobuk kod čvrstih delova voća koje je potrebno svakodnevno potapati. Fermentacija se prati svakodnevno, ručnim refraktometrom, određivanjem prisutne suve materije čiji sadržaj svakodnevno opada. U trenutku kada je sadržaj suve materije 4-6% treba pristupiti destilaciji.
Destilaciju vršiti dva puta. Najpre destilisati kominu pri čemu se dobija prvi destilat (meka rakija) sa otprilike 30 vol% alkohola. U toku prve destilacije posebno voditi računa da ne dođe do zagorevanja. Ovo se postiže razređivanjem komine vodom, konstantnim mešanjem tokom destilacije ali je, takođe, važno i postepeno zagrevanje komine. Za dobijanje što aromatičnije rakije u prvi destilat preporučljivo je dodati i do 10% sveže samlevene dunje, pa nakon 5-10 dana pristupiti prepicanju ove smeše. Drugu destilaciju obaviti tako da dobijeni destilat sadrži oko 60 vol% alkohola. Nikako ne treba zaboraviti izdvajanje prvenca prilikom obe destilacije. Preporučuje se svođenje alkohola, destilovanom vodom, na 40-43% kako bi aromatska komponenta što više došla do izražaja.
