Dragana Bjelica, članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara ispred Udruženja novinara Srbije (UNS) smatra da su novinari u lokalu ugroženiji, da je jako važno da statistika napada na novinare postoji ali i da je potrebno motivisati ljude koji rade u medijima da te napade prijavljuju.
Na pitanje koliko je Stalna radna grupa za bezbednost novinara doprinela bezbednosti novinara, Dragana Bjelica članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara i Udruženja novinara Srbije je rekla da joj se čini da je radna grupa dobar mehanizam, “jer su novinari i predstavnici medijskih udruženja u prilici da direktno upitaju zvaničnike na visokim funkcijama u tužilaštvu i policiji šta se dešava u konkretnim slučajevima”. ” To ne znači da mi možemo da imamo uticaj na pravosuđe koje je nezavisno, ali možemo da pratimo šta je uradila policija ili tužilaštvo u konkretnom slučaju”, objašnjava Bjelica. Kaže da se Stalna radna grupa bavi konkretnim slučajevima koji su ili prijavljeni ili su ih članovi grupe primetili da su se dogodili jer mediji pišu o njima. Dodaje da je sigurna da je i novinarima lakše da čuju povratnu informaciju, jer se veliki broj krivičnih prijava odbacuje.
”Upravo imamo jedan takav slučaj, gde smo došli do drugih informacija za kolegu koji radi u specijalizovanim novinama, koji je dobio pretnje smrću. Možemo da preispitujemo da li je bilo osnovano odbacivanje te krivične prijave, jer smo dobili podatke koji se ne nalaze u rešenju kojim tužilaštvo odbacuje krivičnu prijavu. Mislim da se prevashodno novinari i medijski radnici obraćaju medijskim udruženjima kada imaju problem i novinarska udruženja onda detaljnije uđu u problematiku, pitaju zvaničnike, beleže u svojoj evidenciji, oglašavaju se u svojim saopštenjima…”, objašnjava Bjelica.
Kaže i da je njen uticaj iz dosadašnjeg rada u udruženju novinara da je jako važno da statistike napada na novinare postoje. “I činjenica je da su novinari napadani. Imali smo to kada su bili protesti povodom uvođenja mera zbog pandemije virusa korone u Beogradu, kada su novinare napadali i policija, kao i učesnici u tim protestima, da su novinari odgovarali sa „jao, to mi je deo posla“, našli se u kolima hitne pomoći razbijene glave, ruke, to je deo njihovog posla. Znam da to nikada neće biti rešeno, postoji taj uvreženi stav i za to su odgovorne institucije”, kaže Bjelica.
Na pitanje koliko novinari imaju informacije koji je mehanizam prijavljivanja pretnji, ugrožavanja i da li je to dovoljno, Bjelica je odgovorila kako je”sigurno da jedan deo ima to iskustvo da su im ranije pretili i da su ih napadali, a na pitanje koliko novinari i medijski radnici iz lokala prijavljuju slučajeve napada i pretnji i kako se to rešava na lokalu Dragana Bjelica kaže da je to jedan značajan broj. “Novinari u lokalnim medijima su izloženiji pritiscima i pretnjama, i oni se i trude da prijavljuju sve što im se događa. Moj je utisak da je sada mnogo teže raditi u lokalnim medijima nego 90-ih godina, da su to redakcije koje su usitnjenije, da tako kažem, manji je broj uposlenika, više je posla, u ekonomskom smislu su ranjiviji…”, objasnila je Bjelica i dodala da se “u poslednje vreme pretnje dešavaju specijalizovanim medijima koji se bave određenom temom kada su kriminal i korupcija u pitanju”.
