Srpska pravoslavna crkva obeležava rođenje presvete Bogorodice, praznik koji je u narodu poznat kao Mala Gospojina.
Današnji praznik kojim se slavi rođenje Bogorodice Marije spada u red Bogorodičinih praznika zajedno sa Vavedenjem i Uspenjem Presvete Bogorodice (Velika Gospojina). Obeležen je crvenim slovom i spada među najveće crkvene praznike.
Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu i njegovim precima, bila je od carskog roda Davidovog, a po majci i njenim precima, od roda prvosvešteničkog. Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božijem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica. Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu. Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji. Jesenje svadbe u Srbiji su od davnina počinjale od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme su priređivane i razne stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva. Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
