Na području Srbije setva uljane repice se privodi kraju, a usevi posejani u proteklom periodu se nalaze u fazi od klijanja i nicanja do razvijenog 4. lista.
Ove godine se očekuje povećanje površina pod uljanom repicom i sada nailazi kritičan period u zaštiti od repičine lisne ose, lisne vaši i buvača.
Kada je u pitanju repičina lisna osa štete pričinjavaju pagusenice koje se hrane lisnom masom i veoma su proždrljive. Najaktivnije su u popodnevnim časovima kada je i najtoplije. Najpre skeletiraju list, a zatim ga izgrizaju između nerava ostavljajući samo glavnu nervaturu. Lisne vaši direktne štete usevima nanose tako što sisaju sokove biljaka, međutim mnogo značajnije štete mogu prouzrokovati kao vektori fitopatogenih virusa. Tokom proteklih nekoliko sezona je u našoj zemlji potvrđeno prisustvo virusa žutice postrne repe. Simptomi zaraze virusom su crvenilo ivice lista, žutilo ili crvenilo lista između nerava. U početnim fazama razvoja uljane repice značajne štete mogu naneti odrasle jedinke kupusnih buvača koje se hrane lisnom masom tako što prave jamičaste otvore sa gornje strane lišća. Štete pričinjavaju i larve, naročito crvenoglavog repičinog buvača (Psylliodes chrysocephala) koje se ubušuju u lisne drške unutar kojih se hrane i mogu usporiti razvoj biljaka ili dovesti do kržljanja i uginjavanja biljaka zbog povećane osetljivosti na izmrzavanje.
Hemijske mere suzbijanja navedenih štetnih insekata treba izvoditi po postizanju pragova štetnosti: Repičina lisna osa – 1 pagusenica po biljci ili 50 pagusenica po m² Lisne vaši – 20 % infestiranih biljaka lisnim vašima u fazi uljane repice od kotiledona do 6 razvijenog lista (EPPO standard (PP 2/8(1)) Buvači – 5-10 % pojedene lisne površine. Proizvođačima uljane repice se preporučuju redovni obilasci useva uljane repice i po potvrdi prisustva štetnih insekata i po postizanju navedenih pragova štetnosti, primena hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih insekticida.
