Strategija zapošljavanja u Srbiji je katastrofalna i o tome se više ne vodi računa, sve se svelo na statistiku, ljudi odlaze i zapošljavaju se na drugom mestu a u Srbiji suštinski posla i ozbiljnih plata nema, izjavio je novinar Srđan Škoro.
Stopa nezaposlenosti pokazuje trend poboljšanja u proteklih 10 godina, ali je učešće ranjivih društvenih grupa koje odlikuje teža zapošljivost postalo mnogo veće. Čak 64 odsto nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zaposljavanje (NSZ) spada u kategoriju dugoročno nezaposlenih, odnosno u onih koji traže posao duže od godinu dana. Više od polovine čine žene i njihovo učešće konstantno raste – 2019. godine iznosilo je 54,7 odsto, a 2021. čak 56 odsto. Kako komentariše ove podatke i kakva je strategija zapošljavanja u Srbiji pitali smo novinara Srđana Škora.
Udeo nezaposlenih starijih od 50 godina u poslednje dve godine porastao je sa 34 na 37 odsto, dok je kod mladih ostao na 20 odsto. Kada je reč o obrazovnoj strukturi, više od trećine nezaposlenih u 2021. godini bilo je bez kvalifikacija ili niskokvalifikovano, odnosno nije imalo srednju školu i u ovoj grupi najveći udeo čine osobe koje su nezaposlene duže od dve godine, navodi se u saopštenju GIZ-a. Radi rešavanja ovog problema GIZ u okviru Nemačke razvojne saradnje, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i NSZ realizuje programe u oblasti zapošljavanja usmerene na osetljive društvene grupe i teže zapošljive.Strategija zapošljavanja Srbije predviđa intenziviranje podrške onim nezaposlenima koji spadaju u kategoriju teže zapošljivih koja zbog svojih karakteristika imaju veći rizik od dugoročne nezaposlenosti. Osim navedenih grupa, navode, strategija kao teže zapošljive prepoznaje osobe sa invaliditetom, pripadnike romske nacionalne manjine, ali i druge osetljive društvene grupe radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, viškovi zaposlenih, interno raseljena lica, izbegla lica, žrtve porodičnog nasilja/trgovine ljudima, samohrani roditelji i drugi.
