Setva žitarica je u punom jeku i u optimalnim rokovima, a pšenicom će biti zasejano možda i više od 620.000 hektara, istakla je Sunčica Savović iz Udruženja „Žita Srbije“.
Prema rečima Sunčice Savović iz Udruženja „Žita Srbije“ za sada je teško proceniti koliko će setva biti skuplja, ali veruje da će ratari u svakom slučaju primeniti kompletne agrotehničke mere. Ona je istakla da je Srbija u optimalnim vremenskim rokovima koji su za setvu pšenice od 5. do 25. oktobra i da je setva u punom jeku. Kako meteorolozi najavljuju lepe dane, setva će sigurno napredovati. Kod nas je inače praksa da se seje i u novembru, a dešavalo se čak da se setva, u zavisnosti od vremenskih prilika, oduži i do decembra. „To znači da nigde ne kasnimo, jedino o čemu treba voditi računa kada setva izlazi iz optimalnog roka je da treba povećavati količinu semena do maksimalnih deset posto“, ukazala je Savovićeva. Istakla je da će pšenicom ove godine biti zasejano najmanje 600.000 hektara, a moguće je i 620.000 kao i prošle godine, jer su ratari veoma zainteresovani zbog dobre cene, koja je prethodne nedelje prešla 40 dinara po kilogramu. Setva uljane repice je uveliko završena na oko 30.000 hektara, a još je u toku i setva ječma na oko 110.000 hektara.
„U ovom trenutku nemamo tačnu kalkulaciju troškova za pšenicu, jer setva još nije gotova. Ono što znamo je da je prošle godine setva pšenice bila za čak 50 posto skuplja na godišnjem nivou. Na to je pre svega uticao rast cena nafte, repromaterijala, usluga, semenske robe i mineralnih đubriva“, navela je Savovićeva. Dodaje da se zna da je cena subvencionisane nafte za poljoprivredna gazdinstva na godišnjem nivou skuplja za deset odsto. Osnovna mineralna đubriva su skuplja od 56 do 79 posto, takođe na godišnjem nivou. Što se tiče semenske robe, kaže, poskupljenje ne utiče na sve, jer više od 50 odsto proizvođača koristi seme iz sopstvene proizvodnje. Naglasila je da je Srbija imala izuzetno dobar ovogodišnji rod pšenice od 3.200.000 tona i čak odličnog kvaliteta. Svi ratari znaju da je primena kompletne agrotehnike važna za dobar prinos i veruje da će se tako ponašati i ove godine. Navela je i da su silosi puni žita i da su mali izgledi da ćemo ih se rešiti u dogledno vreme, pre svega zato što je izvoz izuzetno spor, cene na domaćem tržištu su veoma visoke, ponuda od ratara je mala, jer čekaju porast cene. Takođe, dodaje da su tu i logistički problemi na Dunavu, koji je ključna ruta za izvoz žitarica iz Srbije.
