Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog apostola Tomu, dan koji je u narodu poznatiji kao Tomindan.
Toma je bio jedan od dvanaestorice Hristovih apostola. Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u 4. veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad. Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu. Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari. On je zaštitnik stolara jer je i sam bio drvodelja, a predanje kaže da je jednom pred njega izašao đavo u obliku lepe devojke, koja ga je iskušavala. Sveti Toma se zagledao u nju, udario sečivom u kamen i otupio svoju sekiru. Zbog toga se toliko naljutio da je iz oblaka izazvao nezapamćenu kišu i njome utopio đavola. Stolari, drvodelje i zidari na današnji dan ne rade ništa jer je za njih danas veliki praznik.
Narodna verovanja i običaji u nekim krajevima Srbije veruje se da ovaj svetitelj štiti domaćinstvo od vukova. Srbi veruju i da je Sveti Toma od oblaka oduzeo pečat zahvaljujući kojem narodu donosi kišu kao blagodet, a ne oluje koje uništavaju sve pred sobom. Srbi veruju i da bi Sveti Toma, kad bi se naljutio, zemaljskom svetu mogao da donese i drugi potop, ali u tome ga koči Presveta Marija, koja ga nadgleda. Na Tomindan koji nije crveno slovo se obično nikud ne ide i postoji izreka „Sveti Toma, sedi doma“. Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za „neverovanje“ Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu. Njegovom sumnjom u vaskrsenje Hrista (neverni Toma), dobijena je potvrda najčudesnijeg događaja u hrišćanstvu. U trenutku kada se na Uskrs, vaskrsli Hristos, ušavši kroz zatvorena vrata, javio svojim učenicima, Toma nije bio prisutan, pa kad su mu apostoli rekli da je Isus maločas bio među njima, on im nije poverovao. U osmi dan po Vaskrsu, susrevši Hrista i opipavši njegove rane, Toma se uverio u njegovo usksnuće i besmrtnost. Kroz tu njegovu nevericu, dobili smo novu potvrdu tog čudesnog događaja, jer se vaskrsli Gospod javio učenicima da bi uverio Tomu, sa rečima „Pruži ruku svoju i metni u rebra moja i ne budi neveran nego veran“. Na te reči Toma je uzviknuo „Gospod moj, Bog moj“. Ovaj događaj koji se zbio, potvrđuje istinitost vaskrsenja Gospodnjeg, jer je On zaista vaskrsao i javio se učenicima svojim, ali ne kao priviđenje, već u istom telu u kom postrada radi našeg spasenja.
