Šetajući se Zrenjaninom uočićete brojne promene, i to ne one pozitivne. Na mestima gde su nekada bile zelene površine i dečija igrališta te porodične kuće sada se nalaze višespratnice, koje svakodnevno niču bez reda i plana.
Ukoliko ste se u Zrenjaninu doselili u kraj namenjen porodičnim stambenim objektima, nadajući se tihom i mirnom komšiluku, sasvim neočekivano možete biti demantovani jer u poslednje vreme, baš u ovakvim ulicama niču zgrade za kolektivno stanovanje koje ugrožavaju osnovne standarde stanovanja tako što u dvorište porodičnih kuća gledaju prozori sa nekoliko stanova i tako što stanarima u porodičnim kućama višespratnice zaklanjaju sunce i prirodno svetlo. Tu je i nesigurnost vlasnika porodičnih kuća jer se neretko dešava da porodična kuća ostane zarobljena između višespratnica. Zrenjanin se nalazi na ogromnoj površini i ima mesta za gradnju pa nije neophodno graditi zgrade u ulicama u kojima infrastruktura nije osposobljena da prihvati nekoliko desetina novih stanovnika. Standardi gradnje po kojima su ranije građena naselja u Zrenjaninu, koji su podrazumevali humano stanovanje, polako su napušteni krajem 90-tih, a danas su potpuno zaboravljeni. Investitorima su važni kvadrati i važna im je prodaja. Najlakše se prodaju stanovi do 50 kvadrata pa se oni i najčešće grade. Međutim, u njima, humanog stanovanja nema. Kupatila su bez prozora, kuhinja, dnevna soba i trpezarija su spojene a spavaća soba je toliko mala da u nju jedva stane krevet. Ali, s druge strane, tu je profit i tu su rasprodati svi stanovi i pre završetka izgradnje.
A ko je kriv za ovakvo stanje? Investitori i projektanti u projektnoj dokumentaciji, formalno zadovolje sve ono što gradski urbanisti od njih traže, od oglašavanje izmena, javnog uvida, sednica nadležne komisije, do dovoljno parking mesta i zakonski određenih površina namenjenih zelenilu, ali ko kontroliše situaciju na terenu? Zatrpavanje prostora i u širinu i u visinu nije samo odlika Zrenjanina. To je prepoznatljiv srpski stil svih političkih opcija jer se ispostavilo da je tržište nekretnina u Srbiji centar za pranje para, kojim se bezočno proizvodi urbanistički haos. Kod nas se planira se i gradi u mandatima. Vlast u Srbiji je urbanistički neobrazovana, taj resor su vodili ljudi bez znanja o urbanizmu, aprisutna je i praksa da ljedan političar nešto počne, a da onaj koji ga nasledi ne nastavlja započeto već aktivira svoje projekte.
Zrenjanin je skoro sasvim izgubio dušu i sve dublje tone u živo blato. Pitanje je da li želimo i da li ćemo dozvoliti da nam se grad tako razvija.
