Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu 2022. godine iznosio je 1,7 milijardi evra što predstavlja povećanje od 10,6% u odnosu na isti period prethodne godine saopštio je Republički geodetski zavod. Najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova u iznosu od 935,2 miliona evra.
Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u trećem kvartalu ove godine 10 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kredita, a najskuplji kvadrat stana za prvih šest meseci ove godine prodat je u Beogradu na vodi, za 10.400 evra po metru kvadratnom. Taj stan je u novogradnji, površine 97 kvadratnih metara. Najviše novca u trećem kvartalu ove godine izdvojeno je za jedan drugi stan u novogradnji, na Vračaru, gde je za 301 kvadratni metar dato 1,280.350 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 5,1 milion evra.
Najskuplji kvadrat poslovnog prostora, navodi RGZ, prometovan je na beogradskoj opštini Stari grad za 10.110 evra, što je u ovom periodu i najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 1,8 miliona evra. Najskuplje garažno mesto prodato je na Savskom vencu po ceni od 45.000 evra. RGZ navodi da je najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat u Šapcu po ceni od 25 evra za kvadratni metar za parcelu površine 56 ara.
“Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu 2022. godine iznosio je 1,7 milijardi evra što predstavlja povećanje od 10,6% u odnosu na isti period prethodne godine”, ističe se u saopštenju RGZ. U trećem kvartalu 2022. godine najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova u iznosu od 935,2 miliona evra, od čega je u Beogradu za stanove izdvojeno 579,6 miliona evra. Za stambene objekte – kuće, vikendice i stambene zgrade – izdvojeno je 171,1 milion evra, što je 11 odsto od ukupne količine novca na tržištu nepokretnosti, za građevinsko zemljište 122 miliona evra ili sedam odsto od ukupne količine novca. Za poslovne prostore u istom periodu dato je 66,8 miliona evra ili četiri odsto od ukupne količine novca, a za poljoprivredno zemljište 52,5 miliona evra, što je tri odsto od ukupno potrošenog novca.
